|
Будућност планете у светлу науке "Имали смо своју последњу шансу. Ако не смислимо неки бољи и много праведнији друштвени систем, Армагедон ће бити пред вратима." Даглас Мек Артур (Douglas MacArthur, 1880-1964) 2. септембар 1945. У задњих 24 сата уништено је више од 100.000 хектара тропских кишних шума. Пуних 13 милиона тона отровних хемикалија је испуштено у нашу животну средину. Више од 45.000 људи је умрло од глади, од којих је 38.000 њих деца. И више од 130 врста биљака и животиња је изумрло деловањем човека. И све се то десило само у задњих 24 сата. На основу “Почетне анализе глобалних екосистема” (Pylot Analysis of Global Ecosystems) које су спровеле Уједињене Нације, половина светских обрадивих површина је нестала у прошлом веку, половина светских шума је нестала, 80% пашњака и 40% копнене површине Земље трпи због дегенерације тла, и 70% главних морских извора рибе је потрошено. Они додају: “Светски слатководни системи су тако деградирали да њихова способност да подрже људски, биљни и животињски живот је увелико у опасности.”1 Ми који живимо у савременом свету често корачамо кроз наше животе размишљајући о дневним проблемима који утичу на наш свакодневни живот. Повремено чујемо мало поближе, мало дубље и можемо видети, често пута а да не улажемо много напора, непријатне информације о уништењу света у скорој будућности, које изгледају некад разумне, а некад невероватне. Свакога дана у медијима можемо видети, чути или читати приче о новим смртоносним бактеријама и вирусима, о све горим климатским условима и све страшнијим олујама, о навелико распрострањеним канцерогеним супстанцама, алармантним претњама везано за наше залихе хране, и оне који кажу да економски колапс и глобална пропаст - или можда последња битка Армагедона - су само на неколико дана или неколико година далеко од нас. Такође, постоје они који ће нам рећи да је све у реду, да све беспрекорно функционише и да нема проблема - целокупна људска популација може се сместити на подручје величине америчке државе Флорида и да ће технологија једнога дана решити све наше проблеме. У центру овог сукоба аргумената шта је тачно, а шта погрешно по питању судбине нашег света, налазе се питања око тога шта треба, или не треба урадити по том питању. Овај проблем, са већином својих аргумената и ставова, заснован је на четири основне реалности: 1. Упркос утицају модерне технологије, светске дилеме и опасности нису случајности узроковане недавним променама. Оне су очекиване последице начина живота на који људи живе од успостављања првих градова-држава од стране Сумера, пре око 4000 година. Штавише, њихов ехо се стално понавља како такви градови нестају, од како су људи одлучили да напусте живот у братствима и племенима, и да живе у великим градовима. 2. Ми (као и други живи организми) смо изграђени од хране коју једемо, а храна садржи сунчеву светлост као њен јединствени извор енергије. Без сунца не би било ни живих организама - обиље сунца и воде значи изобиље животних форми. Ми смо изграђени од сунчеве светлости. Како се односимо према том најважанијем извору јесте одраз тога како ми видимо себе у односу на остатак овога света. 3. Наши проблеми не произилазе од наше технологије, наше исхране, насиља у медијима или неке друге ствари коју радимо. Они произилазе од наше културе - нашег погледа на свет. Разлог зашто је већина решења понуђених за светске кризе непрактична, јесте зато што она произилазе од истог погледа на свет који је узроковао проблем. Као што ћемо видети у овој књизи, прерада отпада неће спасити свет, контрола рађања такође неће спасити свет, нити очување онога мало што је остало од тропских кишних шума неће спасити свет. Чак и када би се све предложене добре ствари потпуно примениле, наш основни проблем би и даље постојао, и неизбежно би се понављао. Чак и хладна фузија и елиминација потребе за нафтом, са бесплатном електричном енергијом за сваког човека, не би “спасила свет”. Ништа осим промене нашег погледа на свет и његовог разумевања не може произвести праву, значајну и трајну промену. а та промена би нас у перспективи природно водила ка очувању наших шума, обнављању наше заједнице и смањењу наше расипничке потрошње. 4. Могућа решења нису ни нова ни радикална у историји људског рода. У ствари, она представљају поглед који одражава и гаји човечанство током неколико хиљада година. Домородачка племена Јужне Америке, Северне Америке, Африке, Аустралије и Азије нису пренаселила нити уништила њихову животну средину, иако су у већини случајева они имали приступ много већим природним богатствима него што су користили. Нити фосилни ни историјски запис не показују да су они водили суров и безнадежан живот, како се то често описује у медијима и постоји у уму просечног човека. Они су живели одрживим начином живота, увиђајући светост света и присуство Творца и божанства у свим стварима, уживајући много више слободног времена него што ће запослени људи у индустријском свету икада уживати. Њихова свест и начин живота очували су њихову културу и народ живим десетинама пута дуже него што постоји САД, и наставља да одржава милионе њих широм света. Они могу да нас науче важним лекцијама - иако, како историја показује, ми “цивилизовани” људи их дословно истребљујемо и тако ризикујемо да изгубимо њихово знање како присвајамо њихово земљиште, њихове језике и њихове животе. Када довољно људи промени свој поглед на ствари, решења ће постати очигледна, често на начине које нисмо могли ни да замислимо. Ми смо уништили велики део света због наше културе, али ми можемо да сачувамо велики део света променом те културе. Ако анализирамо историју, видећемо да у културним темељима наших предака можемо наћи древне кључеве знања за очување људског рода и наше планете, а да не треба да идемо да живимо у пећинама или шаторима. У свесном и добровољном смањењу потрошње лежи један сигурнији пут за људе и ову планету. Подаци који ће овде бити изнети говоре о томе где је наш свет кренуо. У разумевању како ствари изгледају и како су доспеле дотле, можемо да откријемо механизме, свуда око нас, који су позитивни и који могу учинити трансформацију на боље. У том контексту, чак и “лоше вести” су заиста добре вести. Стварање кривице и депресије код људи нису циљеви изношења ових података, већ нада о стварању позитивне и трајне промене. На почетку ћемо изнети приказ стања данашњег света: пораст популације, трошење наших природних извора и како смо у процесу “уништења нашег гнезда”. Изузетно важно на овом ступњу јесте једно ново разумевање фактора, како је указано од стране неколико људи - на један извор енергије који ми користимо за исхрану и гориво, и доказ да смо ми заиста у процесу исцрпљивања тог извора. Објаснићемо како смо дотле стигли и научити зашто много људи данас мисли да ствари изгледају добро, иако то није тако. Многи људи који су прочитали овде изнете податке рекли су да је њихово целокупно разумевање живота било промењено; они су имали ново, узнемирено, али неизбежно разумевање зашто се ствари налазе ту где јесу и шта то значи за будућност ако нешто ускоро не учинимо. Налазимо се у тачки где се неки путници враћају назад или губе свој пут. Али, постоји нада за будућност, чак и у свету проблема које видимо.
Литература: 1. http://www.wri.org/wr2000/page.html
За више информација погледати: - Ми трошимо древну сунчеву светлост - Како ствари могу изгледати тако добре, а ипак бити тако лоше? - Ропство и слобода (Кратак приказ могуће будућности: Хаити и друга врела места) - Изумирање - разноликост подржава опстанак - Последњи сати (јефтине, чисте) воде - Уништавање дрвећа, борба за гориво, и пад и успон империја
|
