Диносауруси су интересантне животиње за многе људе, а нарочито за децу. Многи научници верују да су диносауруси живели у далекој прошлости и да су изумрли пре око 65 милиона година. Према истом тумачењу, човек се појавио на Земљи пре око милион година. То значи да људи и диносауруси нису живели у исто време.
Средином 20. века у долини реке Палукси, држава Тексас, САД, научници су открили окамењене отиске стопала диносауруса. У извештајима који су уследили објављено је да су ови отисци стопала настали пре око 100 милиона година. Међутим, оно што је изненадило научнике јесте да су непосредно поред отисака стопала диносауруса пронађени окамењени отисци стопала човека (слика-1).1 Да ли то значи да су диноасуруси и људи живели у исто време?
слика-1
Додатно изненађење представљала је величина ових људских отисака. Просечна дужина стопала савременог човека износи између 20 и 25 центиметара, а дужина ових стопала била је 38 центиметара! Слични наласци отисака стопала откривени су и на многим другим местима, широм света.2
Дакле, пред нама је научни доказ да су људи и диносауруси живели у исто време, и да су људи били много крупнији (имали су скоро дупло већа стопала).
Године 1945, научници су код места Акамбаро у Мексику открили веома интересантно археолошко налазиште. На том месту су своје трагове оставили људи који су живели у периоду од 800. године пре нове ере до 200. године нове ере. Међу бројним предметима, археолози су пронашли више од 30.000 глинених фигурица, од којих је неколико хиљада представљало диносаурусе (слика-2).4
слика-2
Питање које се намеће јесте: Како су ови људи знали да праве фигурице диносауруса? Једини могући одговор јесте да су они имали прилику да их виде.
слика-3
Друге фигурице представљају борбу људи и диносауруса (слика-3), док неке показују да су људи били у стању да их припитомљавају (слика-4).
слика-4
Дакле, пред нама је још један научни доказ да су људи и диносауруси живели у исто време. Али, то није све.
слика-5
На једном другом локалитету - овога пута у држави Перу - архелози су откопали старе гробове народа који је ту живео у периоду од 500. до 1500. године наше ере.5 У тим гробовима пронађено је мноштво ћилима са сликама диносауруса (слика-5), као и ћупова и друге грнчарије, такође са сликама диносауруса (слика-6).
слика-6
Пронађен је и велики број камених плоча са разним цртежима, а на великом броју ових плоча нацртани су заједно људи и диносауруси (слика-7).
слика-7
Слични налази пронађени су на многим другим локалитетима широм света.6 Очигледно да су у скорој прошлости људи живели заједно са диносаурусима, које су чак и припитомљавали.
Да су диносауруси заиста живели у скорој прошлости, а не пре више десетина или стотина милиона година, сведочи проналазак јаја диносауруса у којима је сачуван молекул ДНК - молекул који садржи гене. У извештају се каже да су ова јаја стара 70 милиона година (слика-8). Али, то не може бити тачно јер се молекул ДНК распада релативно брзо после угинућа организма. За мање од 6000 година, комплетан молекул ДНК би се распао. То значи да су ова јаја диносауруса млађа од тог датума.
Откриће ових јаја диносауруса са молекулом ДНК додатно је потврдило Мојсијев историјски извештај у коме се каже да су диносауруси живели у скорој прошлости, и то заједно са људима. Поред тога, Мојсије бележи да су људи били много крупнији од савремених људи и да су дуже живели.
слика-8
Велики отисци стопала људи нису једини налази који указују на много крупније људе који су некада живели на нашој планети. На локалитетима Перуа и Мексика пронађене су фосилизоване људске лобање, које су по својој запремини биле и до два пута веће од лобања савремених људи (слика-9).9 Ове лобање имају запремину од 2600 до 3200 кубних центиметара, док лобање савремених људи у просеку достижу запремину од 1450 кубних центиментара.
слика-9
Необично издужени облици многих од ових лобања вероватно указују на њихове обичаје, јер је познато да су нека домородачка племена у скоријој прошлости везивала својој деци дрвене предмете на чела. Тако су им деформисали лобање, верујући да ће то побољшати њихов интелектуални развој.
Крупни људи и крупне животиње, као што су диносауруси, нису ништа ново за научнике. До сада је откривено мноштво остатака организама који указују да су некада и други организми били крупнији.10 Тако су свиње биле величине данашњих говеда, а шумама су ходали јелени чији су рогови били широки преко 3 метра (слика-10).
слика-10
Папрати су биле величине дрвета, а дрвеће је било високо и преко 30 метара. Налази указују на разне скакавце и пауке који су били дуги и преко 60 центиметара, као и на бубе величине боксерске рукавице.
Многи ће тешко моћи да замисле дабра дугог два и по метра, али пронађена лобања дивовског дабра, која је данас изложена у научном центру Сент Луис указује да је био величине црног медведа (слика-11).
слика-11
Пронађени су фосилни остаци пингвина који је био велик скоро као човек (слика-12).
слика-12
Дивовске птице, чији су остаци пронађени у централној Аустралији, биле су високе најмање 3 метра, а тежиле су преко 500 килограма (слика-13).
слика-13
Остаци безрогог носорога, који је вероватно био највећи копнени сисар, указују да је био висок скоро 5,5 метара и дуг скоро 8 метара (слика-14).
слика-14
Фосили дивовских шкољки, нађени у држави Перу, показују да су достизале ширину од 3,5 метра и да су тежиле 320 килограма (слика-15).
слика-15
Године 1991, на обали Амазона пронађене су кости крокодила чија је лобања била дуга скоро 1,5 метар. Овај крокодил је био висок 2,4 метра, дуг 12 метара и тежак око 12 тона (слика-16).
слика-16
Питање које се намеће јесте: зашто је живи свет некада био много крупнији него данас?
Један други проналазак могао би да нам да одговор на ово питање. У питању је откриће древног чекића у стени (слика-17).11
слика-17
У истим слојевима стене пронађени су и остаци диносауруса. Сигурно да чекић није припадао диносаурусу. Али, оно што је за нас много занимљивије јесте хемијски састав овог чекића. Под данашњим атмосферским условима било би веома тешко, скоро немогуће, направити легуру од које је начињен овај чекић, што указује да су услови за живот на Земљи некада били доста другачији.
На веома другачије атмосферске прилике у прошлости указују и други фосилни наласци. Тако су научници у леду поларних региона пронашли фосиле тропских шкољки (слика-18), што указује да је ту некада било тропско море.
слика-18
Такође, недалеко од Северног пола - тамо где је данас вечити снег и лед - научници су пронашли фосилне остатке змија, крокодила и других организама који могу да живе само у условима топле климе.12 У поларним регионима пронађене су и велике наслаге угља, што указује на некадашњу бујну вегетацију тих простора.
Према Мојсијевом историјском извештају, који су они прихватали, климатски услови на целој планети били су некада уједначени, киша није падала, и у таквим условима живот је бујао на свим меридијанима.
Чињеница је да фосилни остаци биљака и животиња указују на то да данас живи само 1% организама од оних који су некада живели на нашој планети.13
