Грачаница - Успење Пресвете Богородице
Адреса: Грачаница
Стање: Манастир, женски

Недалеко од Липљана, античког града (Улпијана), и старог епископског седишта, налази се манастир Грачаница, једна од последњих монументалних задужбина Србског краља Милутина.
Грачаница је подигнута на рушевинама старије Богородичине цркве из XIII века, а она на темељима рано-хришћанске тробродне базилике из VI века. У повељи исписаној на јужном зиду капеле, краљ Милутин каже: „Видех разрушеније и паденије храма Свете Богородице грачаничке, јепискупије липљанске, сазидах је од основаније и пописах и украсих изнутра и извана." Све је ово било 683. године, односно 1321. године од Христовог рођења. Од првобитног манастирског комплекса сачувана је само црква. Припрата са кулом дозидана је неколико деценија касније, са намером да се заштити живопис на западној фасади. Ова припрата страдала је приликом турских напада 1379-1383. године, када је изгорела кула а са њоме и богата збирка рукописних књига. Припрату је 1383. обновио грачанички епископ Симеон.
Манастир је страдао у време Косовске битке, а када Је пало Ново Брдо 1455. године, митрополит Венедикт Цреповић напушта Грачаницу и од деспота Ђурђа Бранковића добија на уживање манастир Враћевшницу. Бољи дани за овај манастир наступили су у време митрополита Никанора (1528-1555), када је у манастиру Грачаници почела да ради штампарија коју је водио штампар Димитрије. У то време урађено је неколико икона на иконостасу, а митрополит Никанор посебно је снабдео манастир богослужбеним књигама и другим литургијским предметима. Царске двери наручио је 1564. године митрополит Дионисије, чија је смрт приказана на фресци у припрати.
Заслугом патријарха Макарија Соколовића извршена је знатна реконструкција манастира Грачанице: сви отвори на спољној припрати су зазидани и насликан је нови слој фресака које су завршене 3. септембра 1570. године. Залагањем патријарха Пајсија црква је прекривена оловом, а за иконостас је 1620. године урађен крст са Христовим распећем. Манастир Грачаница је страдао крајем XVII века у време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Исту судбину доживео је овај манастир и средином XVIII века. Нешто касније, Јеген-паша скида оловни крст, вади подне плоче и све то односи у Приштину. Касније, 1800 године, овај насилник је, покајавши се за учињено злодело, вратио оловни прекривач и поклонио манастиру комад земље.
По свом архитектонском склопу Грачаница представља врхунац Србског градитељства у духу византијске традиције. Основу храма чине два уписана крста, један у другом, од којих је централни вертикално избачен, тако да је и централна купола, која се ослања на четири слободна ступца, степенасто подигнута увис. На просторима између кракова крста уздижу се четири мања кубета која правилно распоређују масу и целу горњу конструкцију. Олтарски простор је споља благо наглашен трима тространим апсидама, од којих је трећа највећа. Ђаконик и проскомидија су одвојени пуним зидом. Припрата је одвојена од наоса широким масивним ступцима изнад којих је катикумена. Црква је зидана у наизменичним редовима од тесаника и опеке. Крајем XIV века уз цркву је дозидана спољна припрата са двојним отворним аркадама које су у XVI веку зазидане.
У цркви манастира Грачанице постоје три врсте сликарства: у наосу је најраније, а у спољној припрати су два млађа. Живопис у цркви изведен је 1321/22. године. Сликарство је добро очувано и све сцене су изведене, углавном, у традицији српског средњовековног сликарства. Композиције у наосу посвећене су земном животу Исуса Христа и црквеном календару. Окосницу чини циклус Великих празника, Чуда и Страдања Христових. У унутрашњости припрате налазе се портрети ктитора: краља Милутина и краљице Симониде, затим портрети краљице Јелене као монахиње и краља Милутина као монаха. Посебно је значајна Лоза Немањића, од родоначелника Немање до краља Милутина. У припрати је опширно илустрован и Страшни суд. У северном параклису налазе се сцене из живота Светог Николе, а у јужном су представе из Старог завета, Богородичиног и Христовог живота. У тој капели је и гроб липљанског епископа Теодора, изнад кога је приказана његова смрт. Мајстори овог сликарства највероватније су дотле већ доказани сликари Михаило и Еутихије, који су радили са већом групом помоћника. У спољашњој припрати сачувана је значајна површина фресака из 1570. године, изведених уз ктиторство Патријарха Макарија Соколовића. У припрати је очуван и мањи део сликарства који припада крају XIV и првој половини XV века, и то композиције: Крштење Христово, затим делови Акатиста и Васељенски сабори. Ту су наглашене две основне сликарске теме: прослављање Богородице и Поворка Србских архијереја од Светог Саве до патријарха Макарија. У југозападном делу припрате налази се историјска композиција Смрт грачаничког митрополита Дионисија.
Богата грачаничка ризница страдала је у пожару који се догодио између 1379. и 1383. године. Данас се у ризници налази један број вредних икона из XVI, XVII и XVIII века, као и неколико значајних рукописних књига и литургијских предмета.