Каленић - Ваведење Пресвете Богородице
Адреса: Превешт, Ћићевац
Стање: Манастир, женски

Манастир Каленић је задужбина протовестијара Богдана, његове жене Милице и његовог брата Петра. Црква је подигнута и живописана између 1407. и 1413. године. У турским пописима помиње се 1476/78. и 1516. године као манастир Пречисте у Левчу. Калениђ је страдао у више наврата од турака, а запустео је крајем XVII века. У време игумана Василија, 1766. године, манастир је обновљен. Због учешћа калениђких монаха у борби против турака у време Кочине крајине - монах Исаија из манастира Калениђа био је писар код капетана Коче - манастир је спаљен, а игуман Јосиф Вукашиновић је са братством пребегао у сремски манастир Хопово.
Крајем XVIII века каленићки монаси вратили су се у свој манастир и започели његову обнову. Године 1806. подигнута је припрата, а 1811. манастир Каленић је посетио вожд Карађорђе. Игумана Нићифора, који је „знао моловати иконе", безбожни турци посекли су 1815. године. Исте године, 25. децембра, студенички калуђери пренели су из Фенека мошти Светог Стефана Првовенчаног у манастир Каленић, где су остале све до 1839. године, када су враћене у манастир Студеницу.
Србски кнез Милош је 1820. године послао каленићког игумана Самуила Јаковљевића у дипломатску мисију у Цариград. Исте годинеу манастиру је отворена школа коју је водио Максим Савић, касније епископ шабачки. Кнез Милош је 1823. обновио манастирску цркву. а наредне године подигао је нови конак на три спрата. У време игумана Теофила, 1860. године, за манастир Каленић је речено: „Монастир је храм Воведенија, сазидан на свод од тесаног камена, а препрата је настављена такође на свод, но од простог камена, има два кубета, једно над амфоном, а друго над средњом предпратом, изнутра је одозго до половине просто обељена, а од половине до земље стариј молерај, који се молерај худим назвати може, патосана је тесаним каменом, а покривена тенећком белом, стреја је почела опадати... Иконостас је художествено израђен, и подпуно иконама с позлатом снабдјевен... Звонара од цркве одвојена, пола од камена, а пола од цигље тврдо сазидана и споља окречена, ћерамидом покривена... има три звона... велико и мало приложио Г. Максим Епископ Шабачкиј." Те године у манастиру је било 54 богослужбене и црквене књиге, а четири године касније 97 богослужбених књига и 142 „гражданске књиге".
У време игумана Јоаникија, 1885. године, манастирска библиотека бројала је 245 књига које су биле смештене у четири посебна ормара. После Првог светског рата припрата је уклоњена, а 1929. године црква обновљена.

Основа цркве манастира Каленића је у облику триконхоса, са апсидом на источној и припратом на западној страни. Централно кубе стоји изнад средишњег дела наоса, а слепо кубе је над припратом. Црква је зидана у наизменичним редовима од камених квадара и опеке, спојених дебелим слојем малтера. Фасада је издељена вертикалним стубићима и пиластрима, а хоризонтално су два кордонска венца око целог храма. У простору између венаца смештени су бифорни прозори, а изнад горњег венца и поткровља налазе се лукови, колонаде на стубићима и розете. Поврх њих су лукови кубичног постоља, розете, венци и површине украшене шаховским пољима.
Посебну уметничку вредност на цркви манастира Каленића представља богатство декоративне пластике која је заступљена на порталима, прозорима и на целој површини фасаде. То је плитко резана камена орнаментика, карактеристична за споменике моравске школе. Најрепрезентативнија представа налази се поврх јужне бифоре припрате, где је приказана Богородица са Исусом Христом и два шестокрила серафима. Сва пластика била је обојена.
Каленићка црква живописана је непосредно по завршетку изградње. Ктиторска композиција на којој су приказани племић Богдан, његова жена Милица и његов брат Петар, а испред њих деспот Стефан, који је у стојећем ставу, налази се на северном зиду припрате. У припрати је посебно значајан, а по много чему и необичан, циклус са сценама из живота Пресвете Богородице, који је приказан у три зоне дуж сва четири зида. У наосу је највише представа које илуструју живот Исуса Христа. На своду, у највишој зони, били су насликани Велики празници. Очувани су само неки: Благовести, један део Роћења, Сретење, део Вазнесења. Силазак у ад и део Успења Богородичиног. Посебно се издваја представа светих ратника у простору певничких апсида. Олтарски простор испуњавају фреске Причешће апостола и Поворка архијереја.
Фреско-сликарство у манастиру Каленићу радило је неколико сликара. Њихово порекло треба тражити мећу мајсторима из области које су биле под Мрњавчевићима.
Црква манастира Каленића, иако скромних димензија, убраја се у најупечатљивије споменике моравске школе.