Копорин - Пренос моштију светог Архиђакона Стефана
Адреса: Велика Плана
Стање: Манастир, женски

Манастир Копорин је задужбина Србског деспота Стефана Лазаревића. Подигнут је почетком XV века, свакако после 1402. године јер је поред представе Стефана као ктитора ту и његова титула деспота коју је добио те годпне за витешке заслуге у битки код Ангоре, турски пописи помињу овај манастир 1516. и 1572. године.
Као и остали Србски манастири ни он није одолео најезди турака. Био је у рушевинама све до 1880. године, када је започела његова обнова. Највећу обнову доживела је ова светиња после Другог светског рата, када у њу долази игуманија Сара (Ђукетић) са делом свог сестринства из манастира Ћелија. Нови конак са капелом Рождества Пресвете Богородпце подигнут је 1966. године. Велика звонара саграђена је 1976, а у наосу храма испод ктиторске композиције пронађен је, 1977. године. гроб са земним остацима за које се претпостављадасу деспота Стефана Лазаревића.
Иако припада моравској скупини, у архитектури цркве манастира Копорина има извесних одступања: уместо триконхосне основе, основа храма је правоугаона са апсидом неправилног кружног облика. Над средиштем храма је купола ослоњена на пиластре. Спољна припрата дозидана је у XIX веку и том приликом оштећен је западни зид као и делови живописа. Као материјал коришћен је камен, ређе опека, којом су углавном маркирани детаљи врло скромне спољне декорације.
Фреско-сликарство цркве манастира Копорина је по много чему занимљиво. По свом садржају везује се за старије Србске споменике, а по уметничким одликама блиско је сликарству манастира Свети Андрија на Трески. Посебно је наглашен цртеж. У доњој зони приказане су стојеће фигуре, међу којима је и деспот Стефан. Друга зона посвећена је страдању Христовом, а изнад ње је циклус Великих празника.