Пећка Патријаршија - Свети Апостоли, Свети Димитрије, Богородица Одигитрија, Свети Никола
Адреса: Пећ
Стање: Манастир, женски

Још за живота Светог Саве, на месту где је данас манастир Пећка патријаршија, основан је метох манастира Жиче. Архиепископ Арсеније, наследник Светог Саве, подигао је на жичком властелинству цркву Светих Апостола и пренео седиште архиепископије у Пећ. Око 1250. године црква је живописана. Са северне стране овог најстаријег храма у пећком комплексу, архиепископ Никодим је око 1320. године подигао цркву Светог Димитрија. Његов наследник архиепископ Данило, познати књижевник, саградио је око 1330. године са јужне стране Светих Апостола храм посвећен Богородици Одигитрији, да би њему касније придодао са јужне стране малу црквицу Светог Николе. Испред три главна храма архиепископ Данило II је подигао монументалну припрату, а испред ње пирг. У време архиепископа Јоаникија, 1345. године, храм Светог Димитрија је живописан. Током XIV века у цркви Светих Апостола извршене су преправке, па су неки делови храма накнадно исликани.
После турског освајања Србске државе, манастир Пећка Патријаршија је у тешком стању. Године 1485. у манастиру је седам калуђера. Обнављањем Пећке Патријаршије 1557. године, манастир поново постаје духовно седиште где столује Патријарх Србски Макарије Соколовић. Убрзо после тога, 1565, живописана је Данилова припрата и обновљени су иконостаси. У време Патријарха Пајсија сви храмови су прекривени оловом, а 1620/21. године зограф Георгије Митрофановић обнавља фреско-сликарство. Такође, у време Патријарха Пајсија, ојачана је Црква Светог Димитрија и обновљен храм Светих Апостола, па је 1633/34. осликан западни део храма где су старе фреске доста страдале. Исте године је обновљена и прекривена трпезарија. У време патријарха Максима живописана је црква Светог Николе, 1673/74, а за њу је урађен иконостас 1677. године. Крајем XVII века, у време аустро-турског рата, манастир је тешко страдао, а ризницу, која је била пренета у манастир Грачаницу и тамо скривена у једно кубе, турци су пронашли 1688. године и однели. Толико је било блага да га је девет коња морало одвући.
После одласка патријарха Арсенија III Чарнојевића Пећка Патријаршија је опљачкана, а манастирска земља одузета. У време другог аустро-турског рата 1737-1739. манастир је поново страдао, а Патријарх Арсеније IV Шакабента је са пећким монасима и прикупљеним драгоценостима прешао у Срем. Манастир је поново опустошио 1831. године аслан-паша босански. Средином XIX века почиње да се опоравља: 1850. године подигнут је нови конак, 1863. у Богородичиној цркви урађен је у дуборезбарији трон, а 1875. Аврам, син Диче зографа, обнавља живопис у Пећким Храмовима. Крајем XIX века (1895) изграђен је велики конак у северозападном делу порте.
Црква Светих Апостола. Овај најстарији храм у пећком комплексу подигнут је по замисли Светог Саве. Током времена уз њега су дограђене и остале цркве. Олтарски и поткуполни простор са певницама су најстарији делови Светих Апостола. Западни део храма није задржао свој првобитни изглед због доградње бочних цркава. Црква је грађена од камена, споља малтерисана, и била је живописана.
Сликарство у цркви Светих Апостола је из различитих периода, а најстарије зидне слике потичу из средине XIII века и налазе се у олтарском и поткуполном простору. Живопис је тематски достасложен, што указује на то да су на његову теолошку садржину свакако утицали архиепископ Сава и Арсеније I. Пола века касније, највероватније по налогу краља Милутина, настале су фреске на западном и јужном зиду, где су портрети Стефана Првовенчаног и краља Уроша. У истом простору, између западног и средњег травеја, вероватно у периоду од 1350. до 1354. године, по налогу патријарха Јоаникија, осликана су два пиластра и лук који их повезује. Нешто касније, због пропалих фресака, исликан је певнички простор. Тих година урађена је композиција Успеније патријарха Јоаникија изнад његовог саркофага. У време патријарха Пајсија живописац Георгије Митрофановић урадио је око 1620. године, у ниши на северном зиду Светих Апостола, портрет Патријарха Јована. Патријарх Пајсије је о свом трошку обновио делове пропалог живописа 1636. године. Један део фресака у цркви Светих Апостола прекрио је 1875. године својим живописом дабарски зограф Аврам. Овај живопис је скинут 1931/32. године.
Иконостас је урађен 1722. године.
У Цркви Светих Апостола налазе се земни остаци и гробна обележја Архиепископа Арсенија, Јоаникија II и Ахиепископа Саве II.
Црква Светог Димитрија. Овај храм је задужбина архиепископа Никодима (1317-1324). Црква је скромних димензија, у облику сажетог уписаног крста са пространом куполом. Зидана је наизменично каменом и опеком. Улаз чини складан камени портал изведен у класицистичком духу. Делови декоративне пластике налазе се на олтарској прегради, а на западној апсиди је дводелни прозор са готичким одликама.
Фреско-сликарство у Цркви Светог Димитрија изведено је заслугом Архиепископа Јоаникија крајем прве половине XIV века. Посебну вредност овог сликарства, поред портрета цара Душана, његовог сина Уроша и Патријарха Јоаникија, представља композиција два Србска сабора на своду у западном делу. Ове фреске радила су двојица сликара од којих је један, чије је име било Јован, оставио потпис грчким писменима у апсиди крај Богородичиних ногу. Живопис у Цркви Светог Димитрија обновљен је 1621/22. године и највероватније да је то извео познати сликар Георгије Митрофановић.
У овом храму, у мермерним саркофазима, почивају мошти Патријарха Јефрема и Саве IV.
Црква Богородице Одигитрије. Богородичина Црква подигнута је око 1300. године са јужне стране матичног Храма Светих Апостола, као пандан Светом Димитрију, а по налогу Пећког Архиепископа и угледног књижевника Данила II. Основа Храма је развијени Крст са осмостраном куполом коју носе четири слободна ступца. Храм је подељен у три дужи. Дводелни прозори - бифоре, на источној и јужној фасади, одликују се готичким елементима.
Храм је живописан у четвртој деценији XIV века, такође ктиторством Архиепископа Данила II, о чему сведочи и ктиторска композиција на западном зиду храма. Средишњи простор посвећен је Богородици, заштитници овог храма. Сликарство Богородичине цркве је дело више руку.
У северозападном углу Храма налази се велики ружичасти саркофаг од мермера у коме се налазе мошти Архиепископа Данила.
Припрату испред трију Цркава подигао је Архиепископ Данило II почетком четврте деценије XIV века. Некада је она била отворена са три стране, а у унутрашњости, због великог распона, било је пет подупирача који су држали целу конструкцију. Због дотрајалости и ради сигурности лучни отвори на фасадама припрате су приликом обнове 1560. године зазидани.
Од првобитних фресака којима је цела припрата била украшена у време Архиепископа Данила II мало је шта остало сачувано. Посебно је значајна Лоза Немањића од Стефана Немање до краља Стефана Душана. Међу појединачним ликовима значајна је представа Богородице Млекопијатељице на јужном зиду. Када је фреско-сликана припрата, осликана је и фасада припрате. Фреске у припрати радила су двојица сликара.
Пре 1375. године, изнад „каменог престола светог Саве", насликан је на пиластру у улазу у цркву Светих Апостола Свети Сава сигниран као патријарх, уместо као архиепископ. Остале фреске у пећкој припрати настале су непосредно после обнављања Пећке Патријаршије 1565. године, а ктитор је био Патријарх Макарије Соколовић. На сводовима припрате илустрован је календар са 365 ликова, односно сцена за сваки дан у години. Пандан Седмом васељенском сабору представљеном на северном делу припрате јесте Сабор Симеона Немање. Ово сликарство по уметничком квалитету заостаје иза фресака XIII и XIV века, али је оно у свом времену најзначајније остварење. Међу живописцима Пећке припрате били су монах Лонгин, најпознатији Србски сликар друге половине XVI века, и сликар Андрија, који се потписао на штиту светог Димитрија.
Црква Светог Николе. Ова мала Црквица, задужбина Архиепископа Данила II, ослања се на јужни зид Богородичине Цркве. То је једнобродно здање са малом тространом апсидом саграђено од камена и опеке. Засведена је полубочастим сводом који ојачава потпорни лук ослоњен на два пиластра.
Првобитни живопис није сачуван. Над улазним вратима са унутрашње стране стоји натпис који казује да је Црква осликана о трошку Патријарха Макарија 1673. године. Фреске је радио зограф Радул, најпознатији сликар седме и осме деценије XVII века. На јужном зиду је ктиторска композиција која приказује како Свети Никола приводи Христу Патријарха Макарија. На северном зиду представљени су Србски Светитељи: Стефан Немања као монах и Свети Сава и Архиепископи Арсеније I и Данило II.
Иконостас је из времена зографа Радула.
Ризница. Богата манастирска ризница страдала је у више наврата од турака и других пљачкаша. Део сачуваних црквено-уметничких драгоцености сведочи о њеној изузетној прошлости. У ризници се налази и једно звоно које је 1432. године лио Родоп. Поред вредних икона издвајају се икона Светог Козме и Дамјана (дело зографа Радула из 1674), затим Богородица Одигитрија и Исус Христос са Светим Николом из Цркве Светог Димитрија и Свети Георгије са житијем. Посебно је значајна збирка старих рукописних и штампаних богослужбених књига.
Манастирски комплекс. Од некада богатог манастирског комплекса остали су очувани само темељи. Пећка Патријаршија је некада била заштићена великим зидом са пет кула, од којих је једна била дижон кула, са посебним утврдама. Конак у дну порте, са западне стране, изгорео је 1981. а обновљен је и освећен 1983. године. Нови конак на северозападном делу порте завршен је 1981. године. Велика звонара са јужне стране изграћена је 1970. године.
После уједињења Српске Православне Цркве, у манастиру Пећка Патријаршија устоличен је 1924. године Димитрије, први Патријарх обновљене Српске Патријаршије. Од тада сви изабрани Србски Патријарси устоличују се у овом Србском Светилишту.
Пећка Патријаршија је Ставропигија Србског Патријарха.