Студеница - Ваведење Пресвете Богородице
Адреса: Ушће, Краљево
Стање: Манастир, мушки

Свети Сава, у биографији свога оца Стефана Немање, о подизању манастира Студенице, поред осталог, каже: „...било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је дошао у лов господин наш и самодржац Стефан Немања, који је владао свом Србском земљом, и када је он ловио овде, изволи му се да у овом пустом месту сагради овај манастир."
Зидање манастирске цркве и осталих здања трајало је доста дуго. Први део радова завршен је свакако до пролећа 1196. године, када је Немања, оставивши престо, примио монашки постриг и ново име Симеон, и уселио се у свој манастир. После његовог одласка у Хиландар, бригу о манастиру преузео је Немањин син и наследник на рашком престолу Стефан Првовенчани. У манастиру Хиландару Немања је умро 1208. године. После измирења браће Стефана и Вукана, Сава је пренео очеве мошти у Студеницу. Под старешинством Савиним манастир Студеница постаје политички, културни и духовни центар Срба. За потребе манастира Сава је написао Типик (Правила о понашању), где уводни део чини животопис Светог Симеона. То је уједно и прво књижевно дело код Срба.
Бригу о Студеници наставили су Немањини потомци и остали Србски владари. Краљ Радослав, унук Немањин, подигао је 1235. године монументалну припрату испред Богородичиног храма. Србски краљ Милутин саградио је 1314. године малу цркву посвећену Светом Јоакиму и Светој Ани.
Од пропасти Србске деспотовине 1459. године, Студеница дели судбину са Србским народом. Страдала је од Османлија, али се и опорављала. Значајна обнова била је 1569, када је и завршена велика рестаурација живописа у Богородичиној цркви.
Првих деценија XVIII века Студеница је страдала од земљотреса, потом од пожара и тада су заувек нестала вредна историјска и уметничка сведочанства. Студенички монаси, после тих недаћа, одлазе у Русију ради прикупљања помоћи. Од прикупљене помоћи започињу, 1631. године, обнову манастира.
Крајем XVII века, у време аустро-турског рата, Студеница је страдала од турских хорди, а почетком XVIII века манастир је још увек у тешком стању. Године 1758, на цркви је извршена обнова. Нови рат између аустрије и турске донео је тешке дане Студеници. Због наклоњености према Хришћанском западу, студенички монаси са моштима Светог Стефана Првовенчаног напуштају манастир, а турци потом пале и руше манастирска здања. Крајем XVIII века (1798) извршена је делимична обнова пострадалог манастира. За време Првог светског рата Студеница је опет била на удару и једно време је била запустела. Манастирска здања обновљена су 1839. године. Преко старог фреско-сликарства у Богородичиној цркви нанет је 1846. нови сликарски слој слабог квалитета, који је приликом конзерваторских радова 1951. године скинут.
Богородичина црква је једнобродна базилика са кубетом. На источној страни је трочлана апсида, а на западној продужена припрата. Са северне и јужне стране су вестибиле, које дају изглед попречног брода. У четвртој деценији XIII века овом језгру додата је пространа спољна припрата са две бочне капеле и крстастим сводом. Црква је споља зидана од блокова белог радочелског мермера, а унутра је обложена бигарним квадрима. Купола је малтерисана 1975. године и враћен јој је некадашњи облик.
Спољни изглед Богородичине цркве је складан однос два архитектонска схватања: романике, владајућег стила на западу, и византијског обликовања Из овог складног прожимања настао је специфичан градитељски стил познат под именом рашка школа.
Врхунац уметничког обликовања у манастиру Студеници представљају четири портала, посебно западни портал који се налази између спољне и унутрашње припрате. На северном зиду поткуполног простора је прозор од квадратних поља са медаљонима изрезаним у оловној плочи који приказују осам фантастичних животиња - симболе Богородичиних врлина, и са две розете са значењем: око Божије.
Не зна се поуздано ко су мајстори Богородичине цркве, али се оправдано претпоставља да су са Приморја, можда из Котора, града у коме је Немања I мао свој двор. Натпис на тимпанону западног портала исписан је у чистој Србској редакцији, што указује на могућност да су мајстори Србског порекла.
У прстенастом делу кубета Богородичине цркве налази се делом сачуван запис који гласи: „Овај Пресвети храм Пречисте Владичице наше Богородице саздан би велеславним великим жупаном и сватом (пријатељем) цара грчког Алексија Стефаном Немањом који је примио анђеоски образ као Симеон монах... великога кнеза Вукана године 1208/9, индикт 9. И мене, који је овде служио, помените Саву грешнаг." Дакле, Богородичина црква је живописана у време кнеза Вукана и вероватно уз помоћ коју му је пружио брат Стефан Првовенчани. Првобитни живопис делом је сачуван у олтару, затим поткуполном простору, западном зиду и доњим зонама наоса. Централно место у олтару заузима композиција Богородице са анђелима, испод ње је представа Христос причешћује апостоле, која је делимично пресликана у XVI веку. Старом сликарству припадају и представе Благовести и Сретење на западном делу олтарске преграде. Најмонументалнија, а по уметничким одликама најсавршенија, јесте композиција Распеће Христово, у наосу.
Године 1569, извршена је обнова студеничког живописа, о чему сведочи очуван запис испод представе Успење Богородице, на западном зиду. На јужном зиду приказана је ктиторска композиција где Христу, Праведном Судији, Богородица приводи ктитора Симеона Немању са моделом цркве у руци.
У припрати која је живописана 1569. године значајан је циклус фресака Страшног суда, у горњим зонама источног и западног зида. На том простору налази се и представа монахиње Анастасије, некада Ане, жене Стефана Немање.
Најранији живопис Богородичине цркве представља највиши домет византијске уметности са самог почетка ХШ века. Обновљени живопис из XIV века рађен је стручно и зналачки, и представља први рестаураторски подухват у Срба. На основу неких одлика претпоставља се да је у том подухвату учествовао и монах Лонгин, један од најбољих Србских уметника тог времена.
Живопис у Радосављевој припрати и бочним капелама потиче из четврте деценије XIII века и по стилским одликама близак је фрескама главне цркве. У северној капели, која је посвећена Светом Николи, налази се, поред композиције Поклоњење жртви, циклус о Светом Николи. У јужној капели приказани су: Немања, Стефан Првовенчани и његов син краљ Радослав са женом Аном, а на северном зиду тројица Србских архијереја: Сава, Арсеније и Сава II, млађи брат краља Радослава.
Ризница. Северно од трпезарије налази се манастирски конак из XVIII века, који је уређен за музејску поставку вредних драгоцености из старе студеничке ризнице. На жалост, драгоцености некадашње богате ризнице манастира Студенице с временом су нестале или су уништене. Од сачуваних литургијских и других црквено-уметничких предмета издвајамо: плаштаницу Антонија Хераклејског, везену златним и сребрним нитима, из XIV века; покров за ћивот Светог Стефана Првовенчаног, дар султаније Оливере Деспине, кћери цара Лазара и жене Бајазитове; златни прстен краља Стефана Првовенчаног из XII века; ставротеку из 1628. године од позлаћеног сребра; Триптихон из 1750. године и многе рукописне богослужбене књиге од XV до XVIII века.
Црква Светих Јоакима и Ане - Краљева црква. Северозападно од Богородичине цркве налази се црква Светих Јоакима и Ане која се, по свом ктитору краљу Милутину, назива и Краљева црква. На фасади испод кровног венца уклесан је натпис: „У име Оца и Сина и Светога Духа, ја слуга Божији Стефан Урош, праунук Господина Симеона и унук Првовенчаног краља Стефана, син великог краља Уроша и краљ све Србске и поморске земље, сазидах овај храм у име светих праведника и прародитеља Христових Јоакима и Ане, године 1314, индикта 12, и приложи томе светоме храму хрисовуљу. И ко ово промени да је проклет од Бога и од мене грешног. Амин. Сазида се храм трудом архимандрита и протосинђела игумана Јована."
Црква је грађена у облику сажетог крста са кубетом које је споља осмострано. Зидана је каменом и сигом и споља је омалтерисана.
Највећу вредност Краљеве цркве представља очуван живопис који је настао у другој половини XIV века, а дело је Милутинових мајстора који су украсили већину његових задужбина. По својим ликовним вредностима овај храм, по величини скроман, убраја се међу најзначајније споменике XIV века.
Црква Светог Николе. Ова црква је једнобродна грађевина са наглашеним забатом и полукружном апсидом. Зидана је каменом и сигом. Претпоставља се да је подигнута у време кад и Богородичина црква, а најкасније онда када је грађена Радосављева припрата.
Од првобитног живописа сачувани су само фрагменти. Поред уобичајених представа, у Никољачи је приказан и циклус Великих празника. По неким стилским одликама ово сликарство се везује за уметност XII века или, најкасније, за средину XIII века. Иконостас је домаћи сликарски рад из XVII века.
Црква Светог Јована. Између Никољаче и Краљеве цркве налазе се темељи једнобродне цркве посвећене Светом Јовану Крститељу.
Трпезарија. Западно од Богородичиног храма Је стара трпезарија, подигнута у XIII веку, за време архиепископа Саве. Некада је имала и спрат. Грађена је од ломљеног камена и била је живописана. Садашња унутрашњост је новијег датума.
Улазна кула-звонара. На западној страни студеничког комплекса налази се кулазвонара, подигнута у XIII веку. У унутрашњости звонаре, где је била капела, сачувани су фрагменти живописа. На спољашњем делу куле откривени су остаци фресака који указују на монументалну композицију Лоза Немањића. Препознатљиве су одлике које ово сликарство везују за живопис Богородичине цркве из 1208/9. године.

Гробница Стефана Немање (лево) и композиција Распеће