| 1. Мојсијева,
глава 6
1. А кад се људи почеше
множити на земљи, и кћери им се народише.
2. Видећи синови Божји
кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше.
3. А Господ рече: Неће
се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто
двадесет година.
4. А беше тада дивова
на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим,
па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу.
5. И Господ видећи
да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца
њиховог свагда само зле,
6. Покаја се Господ
што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу.
7. И рече Господ: Хоћу
да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке
и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их
створио.
8. Али Ноје нађе милост
пред Господом.
9. Ово су догађаји
Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој
свагда живљаше Ноје.
10. И роди Ноје три
сина: Сима, Хама и Јафета.
11. А земља се поквари
пред Богом, и напуни се земља безакоња.
12. И погледа Бог
на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој
на земљи.
13. И рече Бог Ноју:
Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево
хоћу да их затрем са земљом.
14. Начини себи ковчег
од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом
изнутра и споља.
15. И начини га овако;
у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину
тридесет лаката;
16. Пусти доста светлости
у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са
стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.
17. Јер ево пустићу
потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом;
шта је год на земљи све ће изгинути.
18. Али ћу с тобом
учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена
твоја и жене синова твојих с тобом.
19. И од свега живог,
од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са
собом, а мушко и женско нека буде.
20. Од птица по врстама
њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи
по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш
у животу.
21. И узми са собом
свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.
22. И Ноје учини,
како му заповеди Бог, све онако учини.
|
