1. Мојсијева, глава 7

1. И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века.

2. Узми са собом од свих животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,

3. Такође и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува семе на земљи.

4. Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.

5. И Ноје учини све што му заповеди Господ.

6. А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

7. И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.

8. Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи,

9. Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју.

10. А у седми дан дође потоп на земљу.

11. Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;

12. И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

13. Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима;

14. Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила,

15. Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа,

16. Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим.

17. И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

18. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

19. И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом.

20. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

21. Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи.

22. Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре.

23. И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.

24. И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.