| 1. Мојсијева,
глава 14
1. А кад беше Амарфал
цар сенарски, Арион цар еласарски, Ходологомор цар еламски и Таргал
цар гојимски,
2. Завојеваше на Валу
цара содомског, и на Варсу цара гоморског, и на Сенара цара адамског,
и на Симовора цара севојимског и на цара од Валаке, која је сада
Сигор.
3. Сви се ови скупише
у долини сидимској која је сада слано море.
4. Дванаест година
беху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се.
5. А четрнаесте године
дође Ходологомор и цареви који беху с њим, и побише Рафаје у Астароту
карнајимском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу киријатајском,
6. И Хореје у планини
њиховој Сиру до равнице фаранске покрај пустиње.
7. Од туда вративши
се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исекоше све који живеху
у земљи амаличкој, и Амореје који живеху у Асасон-Тамару.
8. Тада изиђе цар содомски
и цар гоморски и цар адамски и цар севојимски и цар од Валаке, које
је сада Сигор, изађоше на њих у долину сидимску,
9. На Ходологомора
цара еламског, и на Таргала цара гојимског, и на Амарфала цара сенарског,
и на Ариоха цара еласарског, четири цара на пет.
10. А у долини сидимској
беше много рупа из којих се вадила смола; и побеже цар содомски
и цар гоморски, и онде падоше, а шта оста побеже у планину.
11. И узеше све благо
у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше.
12. Узеше и Лота,
синовца Аврамовог, и благо његово, и отидоше, јер живеше у Содому.
13. А дође један који
беше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живеше у равни Мамрија
Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који беху у вери с Аврамом.
14. А кад Аврам чу
да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест,
који се родише у његовој кући, и пође у потеру до Дана.
15. Онде разделивши
своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отера их
до Ховала, који је на лево од Дамаска,
16. И поврати све
благо; поврати и Лота синовца свог с благом његовим, и жене и људе.
17. А цар содомски
изиђе му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што
беху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.
18. А Мелхиседек цар
салимски изнесе хлеб и вино; а он беше свештеник Бога Вишњег.
19. И благослови га
говорећи: Благословен да је Аврам Богу Вишњем, чије је небо и земља!
20. И благословен
да је Бог Вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И
даде му Аврам десетак од свега.
21. А цар содомски
рече Авраму: Дај мени људе, а благо узми себи.
22. А Аврам рече цару
содомском: Дижем руку своју ка Господу Богу Вишњем, чије је небо
и земља, заклињући се:
23. Ни конца ни ремена
од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не кажеш: Ја сам обогатио
Аврама;
24. Осим што су појели
момци, и осим дела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и
Мамрију, они нека узму свој део.

|