| 1. Мојсијева,
глава 22
1. После тога хтеде
Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.
2. И рече му Бог: Узми
сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију,
и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.
3. И сутрадан рано
уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака
сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које
му каза Бог.
4. Трећи дан подигавши
очи своје Аврам угледа место из далека.
5. И рече Аврам момцима
својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па
кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
6. И узевши Аврам дрва
за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож;
па отидоше обојица заједно.
7. Тада рече Исак Авраму
оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и
дрва, а где је јагње за жртву?
8. А Аврам одговори:
Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица
заједно.
9. А кад дођоше на
место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва
на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;
10. И измахну Аврам
руком својом и узе нож да закоље сина свог.
11. Али анђео Господњи
викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.
12. А анђео рече:
Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах
да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене
ради.
13. И Аврам подигавши
очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима;
и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.
14. И назва Аврам
оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду,
где ће се Господ постарати.
15. И анђео Господњи
опет викну с неба Аврама.
16. И рече: Собом
се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина
свог, јединца свог,
17. Заиста ћу те благословити
и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као
песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља
својих;
18. И благословиће
се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
19. Тада се Аврам
врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју,
јер Аврам живеше у Вирсавеји.
20. После тога јавише
Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:
21. Уза првенца и
Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,
22. И Хазада и Азава
и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
23. А Ватуило роди
Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.
24. И иноча његова,
по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.
|
