|
2. Царевима,
глава 9
1. А Јелисије пророк
дозва једног између синова пророчких, и рече му: Опаши се и узми
ову уљаницу, па иди у Рамот галадски.
2. И кад дођеш онамо,
видећеш онде Јуја, сина Јосафата сина Нимсијиног, и ушавши изведи
га између браће његове и одведи га у најтајнију клет.
3. И узми уљаницу и
излиј му на главу, и реци: Овако вели Господ: Помазах те за цара
над Израиљем. Затим отвори врата и бежи, и не забављај се.
4. И отиде младић,
момак пророков, у Рамот галадски.
5. И кад уђе, гле,
сеђаху војводе; а он рече: Војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј
му рече: Коме између свих нас? А он рече: Теби, војводо.
6. Тада уста, и уђе
у кућу, а он му изли на главу уље, и рече му: Овако вели Господ
Бог Израиљев: Помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем.
7. И побиј дом Ахава
господара свог, јер хоћу да покајем крв слуга својих пророка, и
крв свих слуга Господњих од руке Језавељине.
8. И тако ће изгинути
сав дом Ахавов, и истребићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеног
и остављеног у Израиљу.
9. И учинићу с домом
Ахавовим као с домом Јеровоама сина Наватовог и као с домом Васе
сина Ахијиног.
10. И Језавељу ће
изјести пси у пољу језраелском и неће бити никога да је погребе.
Потом отвори врата и побеже.
11. А Јуј изађе к
слугама господара свог, и запиташе га: Је ли добро? Што је дошао
тај безумник к теби? А он им рече: Знате човека и беседу његову.
12. А они рекоше:
Није истина; кажи нам. А он им рече: Тако и тако рече ми говорећи:
Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем.
13. Тада брже узеше
свак своју хаљину, и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише
у трубу и рекоше: Јуј поста цар.
14. Тако се побуни
Јуј, син Јосафата сина Нимсијиног, на Јорама; а Јорам чуваше Рамот
галадски са свим Израиљем од Азаила, цара сирског.
15. А беше се вратио
цар Јорам да се лечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци, кад
се бијаше с Азаилом, царем сирским. И рече Јуј: Ако вам је воља,
нека нико не излази из града да отиде и јави у Језраел.
16. И Јуј седе на
кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше онде; и Охозија, цар Јудин
беше дошао да види Јорама.
17. А стражар који
стајаше на кули у Језраелу, кад угледа људство Јујево где иде, рече:
Неко људство видим. Тада рече Јорам: Узми коњика и пошљи га пред
њих, и нека запита: Је ли мир?
18. И отиде коњик
преда њ, и рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби
до мира? Хајде за мном. А стражар јави говорећи: Гласник дође до
њих, али се не враћа.
19. И посла другог
коњика, који кад дође к њима рече: Овако вели цар: Је ли мир? А
Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном.
20. Опет јави стражар
говорећи: Дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев,
јер иде помамно.
21. Тада рече Јорам:
Прежи. И упрегоше у кола његова. Тако изађе Јорам цар Израиљев и
Охозија цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују,
и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина.
22. И кад Јорам угледа
Јуја, рече му: Је ли мир, Јују? А он одговори: Какав мир? Док је
толиког курвања Језавеље, матере твоје и чарања њених.
23. Тада Јорам окрете
се и побеже говорећи Охозији: Издаја, Охозија!
24. Али Јуј зграби
лук свој и устрели Јорама међу плећа да му стрела прође кроз срце,
те паде у колима својим.
25. Тада рече Јуј
Вадекару, војводи свом: Узми га, и баци га на њиву Навутеја Језраељанина;
јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом оцем његовим,
како Господ изрече за њ ово зло:
26. Заиста, крв Навутејеву
и крв синова његових видех синоћ, рече Господ, и платићу ти на овој
њиви, рече Господ. Зато узми га сад и баци на ту њиву по речи Господњој.
27. А Охозија, цар
Јудин видевши то побеже к дому у врту; али га потера Јуј, и рече:
Убијте и тога на његовим колима. И ранише га на брду Гуру, које
је код Ивлеама. И утече у Мегидон, и онде умре.
28. И слуге га његове
метнуше на кола и одвезоше у Јерусалим, и погребоше га у гробу његовом
код отаца његових у граду Давидовом.
29. А једанаесте године
царовања Јорама, сина Ахавовог поче царовати Охозија над Јудом.
30. Иза тога Јуј дође
у Језраел. А Језавеља кад чу, намаза лице своје и накити главу своју,
па гледаше с прозора.
31. И кад Јуј улажаше
на врата, рече она: Је ли мир, Зимрије, крвниче господара свог?
32. А он погледа на
прозор и рече: Ко је са мном? Ко? Тада погледаше у њ два три дворанина.
33. А он им рече:
Баците је доле. И бацише је, и прште крв њена по зиду и по коњима,
и погази је.
34. Потом ушавши једе
и пи, па рече: Видите ону проклетницу и погребите је, јер је царска
кћи.
35. И отидоше да је
погребу, и не нађоше од ње ништа до лобању и стопала и шаке.
36. И дођоше натраг
и јавише, а он рече: То је реч Господња, коју је рекао преко слуге
свог Илије Тесвићанина говорећи: У пољу језраелском изјешће пси
тело Језавељино.
37. Нека буде тело
Језавељино као гној на њиви у пољу језраелском да се не може казати:
Ово је Језавеља.
|
