Јов, глава 34

1. Још говори Елијуј и рече:

2. Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.

3. Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.

4. Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.

5. Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.

6. Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.

7. Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?

8. И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?

9. Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.

10. Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.

11. Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.

12. Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.

13. Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?

14. Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;

15. Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.

16. Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.

17. Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?

18. Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?

19. А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.

20. Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.

21. Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.

22. Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.

23. Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.

24. Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.

25. Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.

26. Као безбожне разбија их на видику.

27. Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;

28. Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.

29. Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.

30. Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.

31. Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.

32. А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

33. Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.

34. Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,

35. Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.

36. Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.

37. Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.