|
Јеремија,
глава 6
1. Скупите се из Јерусалима,
синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак
огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од севера и велика погибао.
2. Учиних кћер сионску
да је као лепа и нежна девојка.
3. К њој ће доћи пастири
са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје
место.
4. Спремите рат на
њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сенке
вечерње одуљаше.
5. Устаните да ударимо
обноћ и развалимо дворове њене.
6. Јер овако говори
Господ над војскама: Сеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму;
то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему.
7. Као што извор точи
воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у
њему, преда мном су једнако болови и ране.
8. Поправи се, Јерусалиме,
да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у
земљу где се не живи.
9. Овако говори Господ
над војскама: Остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза.
Турај руку своју као берач у котарице.
10. Коме ћу говорити
и сведочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути;
гле, реч је Господња њима подсмех, није им мила.
11. За то сам пун
гнева Господњег; изнемогох устежући га; просућу га на децу по улицама
и на сабране младиће, и човек и жена ухватиће се, и стари и временити.
12. И куће ће њихове
припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике
ове земље, вели Господ.
13. Јер од малог до
великог сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су
варалице.
14. И лече ране кћери
народа мог овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема.
15. Еда ли се постидеше
што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати
међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.
16. Господ рече овако:
Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који
је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они
рекоше: Нећемо да идемо.
17. И поставих вам
стражаре говорећи: Пазите на глас трубни. А они рекоше: Нећемо да
пазимо.
18. Зато чујте, народи,
и познај, зборе, шта је међу њима.
19. Чуј, земљо! Ево
ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њихових, јер не пазе
на моје речи, и одбацише закон мој.
20. Шта ће ми тамјан,
што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице
нису ми угодне, нити су ми приноси ваши мили.
21. Зато овако говори
Господ: Ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи
и очеви и синови, сусед и пријатељ му, и погинуће.
22. Овако говори Господ:
Ево народ ће доћи из земље северне, и велик ће народ устати од крајева
земаљских.
23. Лук и копље носиће,
жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће
на коњима, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери сионска.
24. Кад чујемо глас
о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.
25. Не излазите у
поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо.
26. Кћери народа мог,
припаши кострет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем
и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач.
27. Поставих те да
си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов.
28. Сви су одметници
над одметницима, иду те опадају, бронза су и гвожђе, сви су покварени.
29. Изгореше мехови,
огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити.
30. Они ће се звати
сребро лажно, јер их Господ одбаци.
|
