Јован, глава 12

Јован, глава 12

1. А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.

1 Сам. 2:6, Псал. 33:9, Лука 7:14, Јован 11:1, Јован 11:43, Дела 3:15, Рим. 4:17

2. Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;

Мат. 26:6, Мар. 14:3

3. А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.

Пес. 1:12, Лука 10:38, Јован 11:2

4. Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:

5. Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?

Мар. 14:4

6. А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.

Приче 26:25, Јован 13:29, Дела 1:18, 1 Кор. 6:10, Ефес. 5:5, Кол. 3:5

7. А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;

8. Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.

5 Мој. 15:11, Мат. 26:11, Мар. 14:7

9. Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.

10. А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;

Приче 1:16, Лука 16:31

11. Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.

Мар. 15:10, Јован 11:45, Јован 12:18

12. А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим

Лука 19:35

13. Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.

Псал. 72:17, Мат. 21:8, Мат. 21:9, 1 Тим. 1:17

14. А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:

Мар. 11:8

15. Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.

Иса. 62:11, Зах. 9:9

16. Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.

Лука 18:34, Јован 7:39, Јован 14:26

17. А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.

18. Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.

19. А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.

20. А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.

1 Цар. 8:41, Дела 8:27, Дела 17:4

21. Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.

Дела 8:27

22. Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.

23. А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.

Јован 13:31, Јован 13:32

24. Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;

1 Кор. 15:36, Јевр. 2:10, 1 Јов. 4:14, Откр. 5:9

25. Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.

Лука 9:24

26. Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.

1 Сол. 4:17

27. Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.

Псал. 6:3, Мар. 14:35, Лука 12:50, Лука 22:53, Јован 13:21

28. Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.

2 Пет. 1:17

29. А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.

30. Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.

Јован 11:42

31. Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.

Лука 10:18, Јован 14:30, Дела 26:18, 2 Кор. 4:4, Ефес. 2:2, 1 Јов. 3:8

32. И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.

Иса. 11:10, Рим. 5:18, Јевр. 2:9

33. А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.

Јован 21:19

34. Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?

2 Сам. 7:13, Псал. 89:36, Иса. 9:7, Дан. 2:44, Мих. 4:7, Јевр. 7:24

35. А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.

Иса. 2:5, Иса. 42:6, Јер. 13:16, Јован 1:5, Јован 1:9, Јован 11:10, Ефес. 5:8, 1 Јов. 2:11

36. Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.

Лука 16:8, Ефес. 5:8, 1 Сол. 5:5

37. Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;

38. Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?

Иса. 53:1, Рим. 10:16

39. Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:

40. Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.

Иса. 6:9, Мат. 13:14, Рим. 9:18

41. Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.

Иса. 6:1, Јевр. 11:13

42. Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;

Лука 7:36

43. Јер им већма омиле слава људска него слава Божија.

Мат. 6:2, Лука 16:15, Јован 5:44, Рим. 2:29

44. А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;

Мат. 10:40, Мар. 9:37, Јован 13:20

45. И ко види мене, види Оног који ме посла.

Јован 14:9, Јевр. 1:3

46. Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.

Јован 3:19

47. И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.

Јован 3:17, Јован 5:45

48. Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;

5 Мој. 18:19, Мар. 16:16, Лука 10:16

49. Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.

Јован 8:38

50. И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.