Јован, глава 16

1. Ово вам казах да се не саблазните.

2. Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.

3. И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.

4. Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бејах с вама.

5. А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?

6. Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.

7. Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама.

8. И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд;

9. За грех, дакле, што не верују мене;

10. А за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети;

11. А за суд што је кнез овог света осуђен.

12. Још вам много имам казати; али сад не можете носити.

13. А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред.

14. Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам:

15. Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам.

16. Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу.

17. А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу?

18. Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори.

19. А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети?

20. Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

21. Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.

22. Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;

23. И у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам.

24. Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.

25. Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца.

26. У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас;

27. Јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох.

28. Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу.

29. Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.

30. Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.

31. Исус им одговори: Зар сад верујете?

32. Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.

33. Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.