|
Дела
светих апостола
Писао
их свети апостол и јеванђелиста Лука
Глава 1
1. Прву сам ти књигу
написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити
2. До дана кад се узнесе,
пошто Духом Светим заповеди апостолима које изабра,
3. Пред којима и по
страдању свом показа себе жива многим и истинитим знацима, и јавља
им се четрдесет дана, и говори о царству Божјем.
4. И сабравши их заповеди
им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које чусте,
рече, од мене;
5. Јер је Јован крстио
водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана.
6. А они онда који
заједно беху, питаху Га говорећи: Господе! Хоћеш ли сад начинити
царство Израиљево?
7. А Он им рече: Није
ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти;
8. Него ћете примити
силу кад сиђе Дух Свети на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму
и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.
9. И ово рекавши видеше
они где се подиже и однесе Га облак из очију њихових.
10. И кад гледаху
за Њим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред њима у белим
хаљинама,
11. Који и рекоше:
Људи Галилејци! Шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се
од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо.
12. Тада се вратише
у Јерусалим с горе која се зове маслинска, која је близу Јерусалима
један суботни дан хода.
13. И кад уђоше попеше
се у собу где стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома,
Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.
14. Ови сви једнодушно
беху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером
Исусовом и браћом Његовом.
15. И у дане оне уставши
Петар између ученика рече (а беше народа заједно око сто двадесет
имена):
16. Људи браћо! Требало
је да се изврши оно писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим
за Јуду који беше пред онима што ухватише Исуса;
17. Јер се бројаше
с нама, и беше примио део ове службе.
18. Он дакле стече
њиву од плате неправедне, и обесивши се пуче по среди, и изасу се
сва утроба његова.
19. И постаде знано
свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховим језиком
Акелдама, које значи њива крвна.
20. Јер се пише у
књизи псалтиру: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко
би живео у њему, и: Владичанство његово да прими други.
21. Треба дакле од
ових људи који су били с нама за све време како међу нас уђе и изиђе
Господ Исус,
22. Почевши од крштења
Јовановог до дана кад се узе од нас, да буде с нама сведок Његовог
васкрсења један од ових.
23. И поставише двојицу,
Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.
24. И помоливши се
Богу рекоше: Ти, Господе! Који познајеш срца свих, покажи једног
од ове двојице кога си изабрао,
25. Да прими део ове
службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на место своје.
26. И бацише коцке
за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.
|
