|
Дела апостолска,
глава 4
1. А кад они говораху
народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;
2. И расрдише се, што
они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.
3. И дигоше на њих
руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.
4. А од оних који слушаху
реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.
5. А кад би ујутру,
скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,
6. А Ана поглавар свештенички
и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;
7. И метнувши их на
средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?
8. Тада Петар напунивши
се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!
9. Ако нас данас питате
за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:
10. Да је на знање
свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина,
ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама
здрав.
11. Ово је камен који
ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном
другом спасења;
12. Јер нема другог
имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.
13. А кад видеше слободу
Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху
се, и знаху их да беху с Исусом.
14. А видећи исцељеног
човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.
15. Онда им заповедише
да изиђу напоље из савета, па питаху један другог
16. Говорећи: Шта
ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат
је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;
17. Али да се даље
не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за
име ово никоме.
18. И дозвавши их
заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.
19. Петар и Јован
одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма
слушамо неголи Бога?
20. Јер ми не можемо
не говорити шта видесмо и чусмо.
21. А они запретивши
им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради;
јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.
22. Јер оном човеку
беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.
23. А кад их отпустише,
дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.
24. А они кад чуше,
једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који
си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
25. Који устима Давида
слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне
речи?
26. Састаше се цареви
земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.
27. Заиста се сабраше
у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски
Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,
28. Да учине шта рука
Твоја и савет Твој напред одреди да буде.
29. И сад Господе!
Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком
слободом реч Твоју;
30. И пружај руку
своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина
Твог Исуса.
31. И пошто се они
помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви
Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.
32. А у народа који
верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање
своје да је његово, него им све беше заједничко.
33. И апостоли с великом
силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика
беше на свима њима:
34. Јер ниједан међу
њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или
куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,
35. И метаху пред
ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.
36. А Јосија, прозвани
од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,
37. Он имаше њиву,
и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.
|
