|
Дела
апостолска, глава 7
1. А поглавар свештенички
рече: Је ли дакле тако?
2. А он рече: Људи
браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад
беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,
3. И рече му: Изиђи
из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу
коју ћу ти ја показати.
4. Тада изиђе из земље
халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог,
пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.
5. И не даде му наследство
у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после
њега, док он још немаше детета.
6. Али Бог рече овако:
Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и
мучиће га четири стотине година.
7. И народу коме ће
служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени
на овоме месту.
8. И даде му завет
обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова,
и Јаков дванаест старешина.
9. И старешине завиђаху
Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.
10. И избави га од
свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном
царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим
домом својим.
11. А дође глад на
сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране
оци наши.
12. А Јаков чувши
да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.
13. И кад дођоше други
пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.
14. А Јосиф посла
и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.
15. И Јаков сиђе у
Мисир, и умре, он и очеви наши.
16. И пренесоше их
у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових
у Сихему.
17. И кад се приближи
време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи
у Мисиру,
18. Док наста други
цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.
19. Овај намисли зло
за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.
20. У то се време
роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући
оца свог.
21. А кад га избацише,
узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.
22. И научи се Мојсије
свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.
23. А кад му се навршиваше
четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.
24. И видевши једном
где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда,
и уби Мисирца.
25. Мишљаше пак да
браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али
они не разумеше.
26. А сутрадан дође
међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви
сте браћа, зашто чините неправду један другом?
27. А онај што чињаше
неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом
и судијом над нама?
28. Или и мене хоћеш
да убијеш као што си јуче убио Мисирца?
29. А Мојсије побеже
од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.
30. И кад се наврши
четрдесет година, јави му се у пустињи горе синајске анђео Господњи
у пламену огњеном у купини.
31. А кад Мојсије
виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи
к њему:
32. Ја сам Бог отаца
твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше
уздрхтао и не смеше да погледа.
33. А Господ му рече:
Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света
земља.
34. Ја добро видех
муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох
да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.
35. Овог Мојсија,
ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за
кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.
36. Овај их изведе
учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи
четрдесет година.
37. Ово је Мојсије
који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка
из ваше браће, као мене: њега послушајте.
38. Ово је онај што
беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори синајској,
и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;
39. Ког не хтеше послушати
оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,
40. Рекавши Арону:
Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који
нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.
41. И тада начинише
теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.
42. А Бог се окрену
од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано
у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет
година у пустињи, доме Израиљев?
43. И примисте чадор
Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им
се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.
44. Очеви наши имаху
чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори
Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;
45. Који и примише
очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које
отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,
46. Који нађе милост
у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом.
47. А Соломун Му начини
кућу.
48. Али највиши не
живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:
49. Небо је мени престо
а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори
Господ; или које је место за моје почивање?
50. Не створи ли рука
моја све ово?
51. Тврдоврати и необрезаних
срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци
тако и ви.
52. Ког од пророка
не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак
праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;
53. Који примисте
закон наредбом анђеоском, и не одржасте.
54. Кад ово чуше,
расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.
55. А Стефан будући
пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји
с десне стране Богу;
56. И рече: Ево видим
небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.
57. А они повикавши
гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.
58. И изведавши га
из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше
код ногу младића по имену Савла.
59. И засипаху камењем
Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух
мој.
60. Онда клече на
колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово
рекавши умре.
|
