Дела апостолска, глава 9

1. А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,

2. И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овог пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.

3. А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба,

4. И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?

5. А он рече: Ко си Ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус, ког ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.

6. А он дрхћући од страха рече: Господе! Шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.

7. А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.

8. А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.

9. И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.

10. А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!

11. А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,

12. И виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа.

13. А Ананија одговори: Господе! Ја чух од многих за тог човека колика зла почини светима Твојим у Јерусалиму;

14. И овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име Твоје.

15. А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.

16. А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.

17. И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светог.

18. И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.

19. И пошто поједе окрепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који беху у Дамаску.

20. И одмах по зборницама проповедаше Исуса да је Он Син Божји.

21. А сви који слушаху дивљаху се и говораху: Није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овде зато дође да их повезане води главарима свештеничким.

22. А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.

23. А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.

24. Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;

25. А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.

26. А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вероваху да је ученик.

27. А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу виде Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповеда име Исусово.

28. И беше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно проповедаше име Господа Исуса.

29. И говораше и препираше се с Грцима, а они гледаху да га убију.

30. А кад разумеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.

31. А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији беху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утехом Светог Духа.

32. И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.

33. И нађе тамо једног човека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет.

34. И рече му Петар: Енеја! Исцељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.

35. И видеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.

36. А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она беше пуна добрих дела и милостиње што чињаше.

37. И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.

38. А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човека молећи га да не пожали труда доћи до њих.

39. А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.

40. А Петар изгнавши све напоље клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се к телу рече: Тавито! Устани. А она отвори очи своје, и видевши Петра седе.

41. Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.

42. И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше Господа.

43. И догоди се да он оста много дана у Јопи у неког Симона кожара.