|
Дела апостолска,
глава 11
1. А чуше и апостоли
и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.
2. И кад изиђе Петар
у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,
3. Говорећи: Ушао си
к људима који нису обрезани, и јео си с њима.
4. А Петар почевши
казиваше им редом говорећи:
5. Ја бејах у граду
Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд
некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и
дође до преда ме.
6. Погледавши у њ опазих
и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.
7. А чух глас који
ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.
8. А ја рекох: Нипошто
Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.
9. А глас ми одговори
другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.
10. А ово би трипут;
и узе се опет све на небо.
11. И гле, одмах три
човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.
12. А Дух ми рече
да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест
браће, и уђосмо у кућу човекову.
13. И каза нам како
виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у
Јопу и дозови Симона прозваног Петра,
14. Који ће ти казати
речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
15. А кад ја почех
говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
16. Онда се опоменух
речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се
крстити Духом Светим.
17. Кад им дакле Бог
даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа;
ја ко бејах да би могао забранити Богу?
18. А кад чуше ово,
умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде
покајање за живот.
19. А они што се расејаше
од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра
и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.
20. А неки од њих
беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима
проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.
21. И беше рука Божија
с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.
22. А дође реч о њима
до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде
тја до Антиохије;
23. Који дошавши и
видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем
остану у Господу;
24. Јер беше човек
благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.
25. Варнава, пак,
изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.
26. И они се целу
годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у
Антиохији назваше ученике хришћанима.
27. А у те дане сиђоше
из Јерусалима пророци у Антиохију.
28. И уставши један
од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом
свету; који и би за Клаудија ћесара.
29. А од ученика одреди
сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у
Јудеји.
30. Које и учинише
пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.

|