Дела апостолска, глава 13

1. А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.

2. А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.

3. Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.

4. Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.

5. И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.

6. А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,

7. Који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.

8. А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.

9. А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ

10. Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?

11. И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.

12. Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.

13. А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.

14. А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.

15. А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.

16. А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.

17. Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.

18. И до четрдесет година прехрани их у пустињи.

19. И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.

20. И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.

21. И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.

22. И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.

23. Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;

24. Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.

25. И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.

26. Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.

27. Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.

28. И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.

29. И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.

30. А Бог васкрсе Га из мртвих.

31. И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.

32. И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;

33. Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.

34. А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.

35. Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.

36. Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.

37. А ког Бог подиже не виде труљење.

38. Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.

39. И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.

40. Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:

41. Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.

42. А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.

43. А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.

44. А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.

45. А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.

46. А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.

47. Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.

48. А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни.

49. И реч се Божја разношаше по свој околини.

50. Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.

51. А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.

52. А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.