|
Дела апостолска,
глава 14
1. У Иконији пак догоди
се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да
верова велико мноштво Јевреја и Грка.
2. А Јевреји који не
вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
3. Али они осташе доста
времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати
своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.
4. А мноштво градско
раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.
5. А кад навалише и
незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем
да их побију,
6. Они дознавши побегоше
у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
7. И онамо проповедаху
јеванђеље.
8. И један човек у
Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје,
и не беше никад ходио.
9. Овај слушаше Павла
где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
10. Рече великим гласом:
Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо.
И скочи, и хођаше.
11. А кад виде народ
шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише
се као људи, и сиђоше к нама.
12. И називаху Варнаву
Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
13. А свештеник Јупитера
који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред
врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
14. А кад чуше апостоли,
Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући
и говорећи:
15. Људи! Шта то чините?
И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да
се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо
и земљу и море и све што је у њима;
16. Који у прошавшим
нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
17. И опет не остави
себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године
родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
18. И ово говорећи
једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој
кући. А док они живљаху онде и учаху,
19. Дођоше из Антиохије
и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише
народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све
лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из
града мислећи да је мртав.
20. А кад га опколише
ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом
у Дерву.
21. И проповедивши
јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију
и Антиохију.
22. Утврђујући душе
ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље
ваља ући у царство Божје.
23. И поставивши им
старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше
их Господу кога вероваше.
24. И прошавши Писидију
дођоше у Памфилију.
25. И говоривши реч
Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.
26. И оданде отпловише
у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.
27. А кад дођоше и
сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима
врата вере.
28. И осташе онде
не мало времена с ученицима.
|
