Дела апостолска, глава 15

1. И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.

2. А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.

3. А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.

4. А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

5. Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.

6. А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.

7. И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.

8. И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.

9. И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.

10. Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?

11. Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.

12. Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.

13. А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.

14. Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.

15. И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:

16. Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,

17. Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.

18. Богу су позната од постања света сва дела Његова;

19. Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;

20. Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.

21. Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.

22. Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.

23. И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.

24. Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;

25. Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,

26. С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.

27. Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.

28. Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:

29. Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.

30. А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.

31. А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.

32. А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.

33. И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.

34. Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.

35. А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.

36. А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.

37. А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.

38. Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.

39. Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.

40. А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.

41. И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.