Дела апостолска, глава 19

Дела апостолска, глава 19

1. Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике

Дела 20:18, 1 Кор. 1:12

2. Рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.

1 Сам. 3:7, Дела 8:16, 1 Кор. 6:19

3. А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.

Дела 18:25

4. А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.

Мат. 3:11, Мар. 1:4, Дела 1:5

5. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.

Дела 8:12, Рим. 6:3, Гал. 3:27

6. А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.

Дела 2:4

7. А беше људи свега око дванаест.

8. И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.

Лука 4:16, Дела 1:3

9. А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.

Дела 9:2, 2 Тим. 1:15, 2 Пет. 2:2

10. И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса.

Дела 20:31

11. И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,

Мар. 16:20, Рим. 15:19

12. Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.

2 Цар. 4:29

13. И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.

Мат. 12:27, Мар. 9:38

14. А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху.

15. А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?

Мат. 8:29, Мар. 1:24, Лука 5:34, Дела 16:17

16. И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.

17. И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.

Лука 1:65, Дела 2:43

18. И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили.

3 Мој. 16:21, Мат. 3:6

19. А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша.

1 Сам. 28:7, 1 Дн. 10:13, Иса. 8:19, Дан. 2:2, Дела 8:9

20. Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.

Иса. 55:11, Дела 6:7, Дела 12:24, Кол. 1:6, 2 Сол. 3:1

21. И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети.

Дела 20:16, Дела 20:22, Дела 23:11, Рим. 15:23, Рим. 15:24, Рим. 15:25, 1 Кор. 4:19, Гал. 2:1

22. И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији.

Дела 13:5, Рим. 16:23, 2 Тим. 4:20

23. А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег,

Дела 9:2, 2 Кор. 1:8

24. Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,

Дела 16:16

25. Он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење;

Приче 15:27, Дела 16:19, 1 Тим. 6:10, Откр. 18:16

26. И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде.

1 Дн. 16:26, Псал. 115:4, Иса. 41:24, Иса. 44:10, Јер. 10:3, Дела 17:29, 1 Кор. 8:4

27. И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује.

28. А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска!

Авак. 2:18, Откр. 13:4

29. И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.

Дела 19:32, Дела 20:1, Дела 20:4, Рим. 16:23, 1 Кор. 1:14, Кол. 4:10, Филим. 1:23

30. А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.

31. А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште.

Дела 16:6, 1 Пет. 1:1, Откр. 1:11

32. Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.

Дела 21:34

33. А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу.

Дела 12:17, 1 Тим. 1:20, 2 Тим. 4:14

34. А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска.

35. А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески?

36. Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;

37. Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.

38. А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог.

39. Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.

40. Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну. И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао.

Приче 15:1, Проп. 9:17