
Дела апостолска, глава 25
1. А Фист онда примивши власт после три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим. 2. Онда главари свештенички
и старешине јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га, 3. Иштући милости против
њега, да га пошаље у Јерусалим; и наређиваху заседу да га убију
на путу. 4. А Фист одговори да се Павле чува у Ћесарији, а и он ће сам скоро онамо да иде: 5. Који дакле могу
од вас, рече, нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човеку
нека га туже. 6. А пошто би у њих не више од десет дана, сиђе у Ћесарију, и сутрадан седавши на судијску столицу заповеди да доведу Павла. 7. А кад га доведоше,
стадоше унаоколо Јевреји који беху дошли из Јерусалима, и многе
тешке кривице изношаху на Павла, којих не могаху посведочити, Јест.
3:8, Псал. 27:12, Псал.
35:1, Мат. 5:11, Мар.
15:3, Лука 23:2, Дела
24:13, Дела 25:24, 1
Сол. 2:15, 1 Пет. 4:14
8. Кад се он одговараше:
Нити закону јеврејском, ни цркви, ни ћесару шта сагреших. 9. Али Фист, хотећи
Јеврејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: Хоћеш да идеш
горе у Јерусалим и онде да ти судим за то? 10. А Павле рече: Ја стојим на суду ћесаревом, овде треба да ми се суди: Јеврејима ништа нисам скривио, као што и ти најбоље знаш. 11. Ако ли сам скривио,
или учинио шта што заслужује смрт, не марим умрети; ако ли пак ништа
нема на мени шта ови на мене потворају, нико ме не може њима предати.
Ћесару идем. Приче
14:8, Приче 21:22, Проп.
9:18, Мат. 10:16, Дела
18:14, Дела 25:21, Дела
26:31, Дела 26:32, Дела
28:19, Ефес. 5:15
12. Тада Фист, поговоривши
са саветницима, одговори: Ћесару рече да хоћеш: ћесару ћеш поћи. 13. А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Ћесарију да походе Фиста. 14. И будући да онде
много дана осташе, каза Фист цару за Павла говорећи: Човека једног
оставио је Филикс у тамници, 15. За ког, кад ја бијах у Јерусалиму, изиђоше преда ме главари свештенички и старешине јеврејске молећи да га осудим. 16. Ја им одговорих
да није обичај у Римљана да се пре поклони какав човек на смрт док
се оптужени не суочи с онима који га туже, и не прими место да одговара
за своју кривицу. 17. А кад се они овде састаше, никаквог одлагања не учиних, и сутрадан седавши на судијску столицу заповедих да доведу човека. 18. А око њега ставши супарници ни једне кривице које ја мишљах не изнесоше. 19. Него имаху против
њега некаква питања о свом сујеверју, и о некаквом Исусу, који је
умро па Павле говораше да је жив. 20. А ја не знајући у овом послу шта ћу чинити, рекох би ли хтео ићи у Јерусалим и онамо да му се суди за ово. 21. А кад Павле рече
да га чувамо до суда Августовог, заповедих да га чувају докле га
пошаљем к ћесару. 22. А Агрипа рече
Фисту: и ја бих рад чути тог човека. А он рече: Сутра ћеш га чути. 23. Сутрадан пак,
кад Агрипа и Верникија дођоше с великим поносом, и уђоше у судницу
с војводама и са старешинама оног града, и кад заповеди Фист, доведоше
Павла. 24. И рече Фист: Агрипа
царе! И сви који сте с нама! Видите овог за ког ми све мноштво Јевреја
досађиваше и у Јерусалиму и овде, вичући да не ваља да он више живи. 25. А ја дознавши
да он ништа није учинио што заслужује смрт, а и он сам рече да ће
да иде к светлом ћесару, намислих да га пошаљем, 26. За ког немам шта управо писати господару. Зато га и доведох пред вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, пошто буде испитивање, имао шта писати. 27. Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити.
|