|
Римљанима,
глава 2
1. Зато се не можеш
изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом,
себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.
2. А знамо да је суд
Божји прав на оне који то чине.
3. Него помишљаш ли,
о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти
побећи од суда Божијег?
4. Или не мариш за
богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те
доброта Божија на покајање води?
5. Него својом дрвености
и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се
показати праведни суд Бога,
6. Који ће дати свакоме
по делима његовим:
7. Онима, дакле, који
су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот
вечни;
8. А онима који се
уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.
9. Невоља и туга на
сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;
10. А слава и част
и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;
11. Јер Бог не гледа
ко је ко.
12. Јер који без закона
сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише,
по закону ће се осудити
13. (Јер пред Богом
нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који
га творе;
14. Јер кад незнабошци
не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не
имајући сами су себи закон:
15. Они доказују да
је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да
им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)
16. На дан када Бог
узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.
17. Гле, ти се зовеш
Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,
18. И познајеш вољу,
и избираш шта је боље, јер си научен од закона;
19. И мислиш да си
вођ слепима, видело онима који су у мраку,
20. Наказатељ безумнима,
учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.
21. Учећи, дакле,
другог себе не учиш;
22. Проповедајући
да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу:
гадећи се на идоле, крадеш светињу;
23. Који се хвалиш
законом, а преступом закона срамотиш Бога.
24. Јер се име Божије
због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.
25. Обрезање помаже
ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје
необрезање постало.
26. Ако, дакле, необрезање
правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање
узело?
27. И онај који је
од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима
и обрезањем преступник закона.
28. Јер оно није Јеврејин
који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;
29. Него је оно Јеврејин
који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање;
коме је хвала не од људи него од Бога.
|
