|
2. Коринћанима,
глава 3
1. Почињемо ли се опет
сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на
вас или од вас?
2. Јер сте ви наша
посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
3. Који сте се показали
да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом
него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама
срца.
4. А такво поуздање
имамо кроз Христа у Бога,
5. Не да смо врсни
од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
6. Који и учини нас
врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер
слово убија, а дух оживљује.
7. Ако ли служба смрти
која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви
не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која
престаје:
8. А камоли неће много
већма служба духа бити у слави?
9. Јер кад је служба
осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
10. Јер и није славно
што се прослави с ове стране према превеликој слави.
11. Јер кад је славно
оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
12. Имајући дакле
такву наду с великом слободом радимо;
13. И не као што Мојсије
меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви
гледати свршетак онога што престаје.
14. Но заслепише помисли
њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у
читању старог завета, јер у Христу престаје.
15. Него до данас
кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
16. А кад се обрате
ка Господу, узеће се покривало.
17. А Господ је Дух:
а где је Дух онде је слобода.
18. Ми пак сви који
откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно
исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.
|
