|
2. Коринћанима,
глава 6
1. Молимо вас, пак,
као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.
2. Јер Он говори: У
време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је
време најбоље, ево сад је дан спасења!
3. Никакво ни у чему
не дајете спотицање, да се служба не куди;
4. Него у свему покажите
се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,
5. У ранама, у тамницама,
у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,
6. У чистоти, у разуму,
у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,
7. У речи истине, у
сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,
8. Славом и срамотом,
куђењем и похвалом, као варалице и истинити,
9. Као незнани и познати,
као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,
10. Као жалосни, а
који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају,
као они који ништа немају а све имају.
11. Уста наша отворише
се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.
12. Вама није тесно
место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.
13. А да ми вратите
(као деци говорим), распространите се и ви.
14. Не вуците у туђем
јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу
има видело с тамом?
15. Како ли се слаже
Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?
16. Или како се удара
црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече
Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће
бити мој народ.
17. Зато изиђите између
њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте,
и ја ћу вас примити,
18. И бићу вам Отац,
и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.

|