1.Солуњанима, глава 2

1. Солуњанима, глава 2

1. Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд;

1 Сол. 1:9

2. Него пострадавши пре и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу свом казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом.

Дела 16:22, Дела 17:2

3. Јер утеха наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству;

4. Него како нас окуша Бог да смо верни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша.

Приче 17:3, 1 Кор. 4:15, Гал. 1:10, Титу 1:3

5. Јер никад из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је сведок;

6. Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од других.

Јован 5:41

7. Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица негује своју децу.

8. Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омилели.

Рим. 1:11, 2 Кор. 12:15

9. Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадисмо ниједном од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије.

2 Кор. 11:9

10. Ви сте сведоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који верујете,

11. Као што знате да сваког од вас као отац децу своју

12. Молисмо и утешавасмо, и сведочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу.

Гал. 5:16, Ефес. 4:1, 1 Сол. 4:12, 1 Пет. 1:15

13. Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас реч чувења Божијег примисте не као реч човечију, него (као што заиста јесте) реч Божију, која и чини у вама који верујете.

Мат. 10:40, Лука 5:1, Рим. 10:17, Јевр. 4:12

14. Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од свог рода као и они од Јевреја,

Дела 17:5, Гал. 1:22, Јевр. 10:33

15. Који убише и Господа Исуса и пророке Његове, и који нас истераше, и Богу не угодише, и који се свим људима противе,

Мат. 5:12, Мар. 12:5, Дела 7:52

16. И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне грехе своје свагда; али напослетку дође гнев на њих.

1 Мој. 15:16, Плач 4:18, Дан. 8:23, Мат. 23:31, Мат. 24:6, Лука 11:52, Дела 13:50, Дела 14:19, Дела 17:5

17. А ми, браћо, осиротивши за вама неко време лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом.

Кол. 2:5

18. Зато хтедосмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона.

Рим. 1:13

19. Јер ко је наша нада или радост, или венац славе? Нисте ли и ви пред Господом нашим Исусом Христом о Његовом доласку?

1 Сол. 3:13, Откр. 1:7

20. Јер сте ви наша слава и радост.