1.Солуњанима, глава 3

1. Солуњанима, глава 3

1. Зато не могући више трпети наумисмо сами остати у Атини,

Дела 17:15

2. И посласмо Тимотија, брата свог и слугу Божијег, и помагача свог у јеванђељу Христовом, да вас утврди и утеши у вери вашој;

Рим. 16:21

3. Да се нико не смете у овим невољама; јер сами знате да смо на то одређени.

Јов 23:14, Псал. 112:6, Дела 14:22, Дела 20:23, Дела 20:24, Ефес. 3:13

4. Јер кад бејасмо код вас казасмо вам напред да ћемо падати у невоље, које и би, и знате.

5. Тога ради и ја не могући више трпети послах да познам веру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.

1 Кор. 7:5, Гал. 2:2

6. А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу веру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видети, као и ми вас,

Дела 18:1, Филиб. 1:8

7. Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером;

8. Јер смо ми сад живи кад ви стојите у Господу.

Филиб. 4:1

9. Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост којом се радујемо вас ради пред Богом својим?

10. Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вере ваше.

Дела 26:7

11. А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.

12. А вас Господ да умножи, и да имате изобилну љубав један к другом и к свима, као и ми к вама.

13. Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и Оцем нашим, за долазак Господа нашег Исуса Христа са свима светима Његовим. Амин.

Зах. 4:5, Откр. 20:11