|
Јеврејима,
глава 2
1. Тога ради ваља нам
већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо.
2. Јер ако је оно што
је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну
плату примио:
3. Како ћемо побећи
на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они
који су чули потврдише међу нама,
4. Кад и Бог посведочи
и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем
по својој вољи.
5. Јер Бог не покори
анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо.
6. Али неко посведочи
негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији
да га обиђеш?
7. Умалио си га малим
нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над
делима руку својих:
8. Све си покорио под
ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено;
али сад још не видимо да Му је све покорено.
9. А умањеног малим
чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом
и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.
10. Јер приликоваше
Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у
славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем.
11. Јер и Онај који
освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока
не стиди се назвати их браћом
12. Говорећи: Објавићу
име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.
13. И опет: Ја ћу
се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.
14. Будући, пак, да
деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре
оног који има државу смрти, то јест ђавола;
15. И да избави оне
који год од страха смрти у свему животу бише робови.
16. Јер се заиста
не примају анђели, него се прима семе Авраамово.
17. Зато беше дужан
у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички
пред Богом, да очисти грехе народне.
18. Јер у чему пострада
и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.

|