|
1. Петрова,
глава 5
1. Старешине које су
међу вама молим који сам и сам старешина и сведок Христовог страдања,
и имам део у слави која ће се јавити:
2. Пасите стадо Божије,
које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно,
и по Богу, нити за неправедне добитке, него из доброг срца;
3. Нити као да владате
народом; него бивајте угледи стаду;
4. И кад се јави поглавар
пастирски, примићете венац славе који неће увенути.
5. Тако ви млади слушајте
старешине; а сви се слушајте међу собом, и стеците понизност; јер
се Бог поноситима супроти, а пониженима даје благодат.
6. Понизите се, дакле,
под силну руку Божију, да вас повиси кад дође време.
7. Све своје бриге
баците на Њ јер се он брине за вас.
8. Будите трезни и
пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога
да прождере.
9. Браните се од њега
тврђом у вери, знајући да се таква страдања догађају вашој браћи
по свету.
10. А Бог сваке благодати,
који вас позва на вечну своју славу у Христу Исусу, он да вас, пошто
мало пострадате, саврши, да утврди, да укрепи, да утемељи.
11. Њему слава и држава
ва век века. Амин.
12. По Силвану, вашем
верном брату, као што мислим, пишем вам ово мало, саветујући и сведочећи
да је ово права благодат Божија у којој стојите.
13. Поздравља вас
црква с вама избрана у Вавилону, и Марко, син мој.
14. Поздравите један
другог целивом љубави. Мир вам свима у Христу Исусу. Амин.

|