|
Друга
саборна посланица
светог
апостола Петра
Глава 1
1. Од Симона Петра,
слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну
часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа:
2. Благодат и мир да
вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег.
3. Будући да су нам
све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности,
дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи,
4. Кроз које се нама
дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој
природи, ако утечете од телесних жеља овог света.
5. И на само ово окрените
све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи
разум,
6. А у разуму уздржање,
а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,
7. А у побожности братољубље,
а у братољубљу љубав.
8. Јер кад је ово у
вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању
Господа нашег Исуса Христа.
9. А ко нема овог слеп
је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха.
10. Зато, браћо, постарајте
се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете
погрешити никад;
11. Јер вам се тако
обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса
Христа.
12. Зато се нећу оленити
опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;
13. Јер мислим да
је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,
14. Знајући да ћу
скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.
15. А трудићу се свакако
да се и по растанку мом можете опомињати овог;
16. Јер вам не показасмо
силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро
измишљеним, него смо сами видели славу Његову.
17. Јер он прими од
Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој
љубазни, који је по мојој вољи.
18. И овај глас ми
чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори.
19. И имамо најпоузданију
пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које
светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у
срцима вашим.
20. И ово знајте најпре
да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању;
21. Јер никад пророштво
не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети
Божији људи.

|