|
Откривење,
глава 16
1. И чух глас велики
из цркве где говори седморици анђела: Идите, и излијте седам чаша
гнева Божијег на земљу.
2. И оде први анђео,
и изли чашу своју на земљу; и посташе ране зле и љуте на људима
који имају жиг зверин и који се клањају икони њеној.
3. И други анђео изли
чашу своју у море; и поста крв као од мртваца, и свака душа жива
умре у мору.
4. И трећи анђео изли
чашу своју на реке и на изворе водене; и поста крв.
5. И чух анђела воденог
где говори: Праведан си Господе, који јеси, и који беше, и свет,
што си ово судио;
6. Јер пролише крв
светих и пророка, и крв си им дао да пију јер су заслужили.
7. И чух другог из
олтара где говори: Да, Господе Боже Сведржитељу, истинити су и прави
судови Твоји.
8. И четврти анђео
изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем.
9. И опалише се људи
од велике врућине, и хулише на име Бога који има област над злима
овима, и не покајаше се да Му даду славу.
10. И пети анђео изли
чашу своју на престо зверин; и царство њено поста тамно, и жвакаху
језике своје од бола.
11. И хулише на име
Бога небеског од бола и од рана својих, и не покајаше се од дела
својих.
12. И шести анђео
изли чашу своју на велику реку Еуфрат; и пресахну вода њена, да
се приправи пут царевима од истока сунчаног.
13. И видех из уста
аждахиних, и из уста звериних, и из уста лажног пророка, где изиђоше
три нечиста духа, као жабе.
14. Јер су ово духови
ђаволски који чине чудеса и излазе к царевима свега васионог света
да их скупе на бој за онај велики дан Бога Сведржитеља.
15. Ево идем као лупеж;
благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи
и да се не види срамота његова.
16. И сабра их на
место које се јеврејски зове Армагедон.
17. И седми анђео
изли чашу своју по небу, и изиђе глас велики из цркве небеске од
престола говорећи: Сврши се.
18. И бише севања
муња и громови, и гласови, и би велико тресење земље, какво никад
не би откако су људи на земљи, толико тресење, тако велико.
19. И град велики
раздели се на три дела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон
велики спомену се пред Богом да му да чашу вина љутог гнева свог.
20. И сва острва побегоше,
и горе се не нађоше.
21. И град велики
као глава паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла градног,
јер је велика мука његова врло.
|
