26.јан (13.јан)
Понедељак |
Свети мученици Ермил и Стратоник |
- Цар Ликиније подиже велико гоњење
на Хришћане. Свети Ермил, хришћанин и ђакон при некој цркви, би
ухваћен и поведен на суд. Када му рекоше да га воде на мучење, он
се веома обрадова. Узалуд му цар прећаше, Ермил исповеди слободно
своју веру у Христа и одговори цару на све претње: "Господ ми је
помоћник, на бојим се, шта ми може учинити човек" (Пс
118, 6-7) После тешких мучења бацише Ермила у тамницу.
А тамничар беше Стратоник, потајни хришћанин, који свим срцем саосећаше
са страдањима Ермиловим. Када и Стратоника доставише цару као хришћанина,
цар пресуди да се обојица потопе у Дунав. Тада везаше Ермила и Стратоника
у једну мрежу и потопише их у Дунав. После три дана тела њихова
избаци вода на обалу и хришћани их нађоше и сахранише на осамнаест
стадија далеко од Београда. Ови славни мученици пострадаше за Христа
и прославише се 315. године. |
26.јан (13.јан)
Понедељак |
Свети Јаков, епископ нисибијски |
- Као отшелник живљаше лети у отвореном
пољу, а зими у пећини. Једном сиђе у град Нисибију, да види како
вера хришћанска успева и како хришћани живе. Но ту буде изабран
за епископа. Учествовао на 1. васељенском сабору и заштићавао Православље
од Аријеве јереси. Догоди се једном да незнабожни Персијанци нападну
с војском на Нисибију. Свети Јаков с литијом изађе до бедема градских,
и сам се попе на бедем и шеташе по бедемима не бојећи се непријатељских
стрела које беху управљене на њега. Шетајући тако, светитељ се мољаше
Богу, да Бог сачува град и верне на тај начин што ће послати мухе
и комарце на Персијанце, и тиме отерати ове од зидова града Нисибије.
Није, дакле, тражио смрт непријатељима нити ма какву врсту погибије
и пораза, него само једну малу досаду која би их отерала одатле.
И Бог услиша молитву свога угодника и посла много муха и комараца
на Персијанце, те ове отера а град Нисибију спасе. Поживе свети
Јаков дуго и чесно, и мирно сконча у дубокој старости, 350. године. |
26.јан (13.јан)
Понедељак |
Преподобни Максим Капсокалива |
- У 14. веку подвизавао се као монах
у Светој Гори на свој нарочити начин; наиме, правио се мало јуродив
и стално је мењао своје обиталиште. А његово обиталиште била је
колиба од грања. Једну за другом колибу он је подизао и палио, због
чега је и назват Капсокалива, тј. Паликолиба. Сматран је за лудака
све док није у Свету Гору дошао свети Григорије Синаит који у Максиму
открије јединственог подвижника, чудотворног молитвеника и "ангела
у телу". Представио се Господу 1320. године.. |
|
