31.јан (18.јан)
Четвртак |
Свети Атанасије Велики |
- Рођен у Александрији 296. године,
и од самог детињства имао наклоност к духовном звању. Био ђакон
код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на 1. васељенском
сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем
и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео да се Аријева
јерес сузбије, а Православље утврди. Он је писао Символ Вере, који
је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран
за архиепископа александријског. У звању арихиепископском остане
преко четрдесет година, премда не цело то време на престолу архиепископском.
Безмало, кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева
највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валент; од епископа
Јевсевије Никомидијски, са још многим другим; а од јеретика Арије
и његови следбеници. Био је принуђен крити се од гонитеља чак и
у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао
је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као
пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило.
Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако
злочиначки гоњени као свети Атанасије. Но његова велика душа све
је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна
из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну
потпору често је одлазио светом Антонију, кога је он поштовао као
свога духовног оца. Човек који је формулисао највећу истину, имао
је много и да пострада за ту истину, док га Господ није упокојио
у царству Свом као свог "раба вјернаго", 373. године в.
15.мај (2. мај). |
31.јан (18.јан)
Четвртак |
Свети Максим Архиепископ Српски |
- Син деспота српског Стефана слепог
и деспотице Ангелине. Замонашен у манастиру Манасији. Притешњен
Турцима он побегне у Румунију где буде посвећен на упражњени престо
архиепископа Српског. Измирио завађене војводе Радула
и Богдана и спречио рат међу њима. У старијим годинама вратио се
у Крушедол где је подигао манастир и где се после дужег подвига
и упокојио 18. јануара 1546. године. Његове нетрулежне и чудотворне
мошти и сада леже у том манастиру. |
|
