- Рођен у јерменском граду Мелитини
близу реке Еуфрата око 377. године, од родитеља племенитих и знаменитих.
Јединац син, рођен по молитви своје мајке Дионисије, која имаде
небеско неко виђење о рођењу Јефтимијевом. Од младости подвизавао
се, најпре у близини свога града, а потом, пошто посети Јерусалим
у двадесет деветој години живота, у пустињи између Јерусалима и
Јерихона, назватој Фаре. Испуњавао је све дане и ноћи молитвом,
унутрашњим богомислијем, созерцањем и трудом телесним. Око њега
се сабраше многи ученици, од којих су неки славни светитељи, као:
Кириак Отшелник, Сава Освећени, Теоктист и други. По Божијем дару
био је велики чудотворац: изгонио демоне, лечио тешке болести, извео
воду у пустињу, умножио хлеб, прорицао. Монахе је учио трудољубљу
говорећи: "Ако ви без свога труда једете хлеб, значи ви једете туђи
труд". Кад су нека млађа братија хтела постити више од других, он
им то забрани и нареди да долазе за општу трпезу, да се не би погордили
од свог сувишног поста. Још је говорио да није добро за монаха да
прелази с места на место, јер, вели: "Дрво које се често пресађује,
не доноси плода". Ко год жели да чини добро, може га чинити на оном
месту где је. О љубави је говорио: "Што је со хлебу, то је љубав
осталим врлинама". Прве недеље Часног Поста он се удаљавао у пустињу
и тамо остајао у молчанију и богомислију до пред Васкрс. За његова
живота створи се у близини његове пећине огромна лавра која је после
вековима била препуна монаха као кошница пчела. Последња му је заповест
била, да се у манастиру држи гостољубље, и да капија манастира никад
не буде затворена. Упокојио се у деведесет седмој години живота.
На погребу му је био и патријарх јерусалимски Анастасије. Цео дан
патријарх је чекао, док је огромна маса народа целивала светитеља,
и тек увече успе да доврше опело. Седмога дана по смрти јави се
Јевтимије своме ученику Доментијану, сав светао и радостан. Преподобни
Јевтимије у истини био је прави ''Син светлости.'' Упокојио се 473.
године. |
