- У време цара Максимијана би велико
гоњење хришћана. У граду Апамији сирској Маврикије беше старешина
месне војске. Незнабошци га тужише цару као хришћанина и као сејача
вере хришћанске међу војницима. Сам цар дође и поведе истрагу. С
Маврикијем би изведено пред цара и седамдесет војника хришћана,
међу којима и син Маврикијев Фотин. Ни ласка ни претња царева не
може поколебати ове јунаке. На претње цареве одговорише: "О царе,
нема страха у доброумној и моћној души оних који љубе Господа!"
Када цар нареди те свукоше с њих војничке појасе и хаљине, они му
рекоше: "Бог наш обући ће нас хаљинама и појасима нетрулежним, и
вечном славом!" Када их цар укореваше што су презрели част војничку,
дату им од њега, они одговорише: "Чест твоја је бешчешће, јер си
заборавио Бога који ти је дао царску власт!" Тада цар нареди, те
пред очима Маврикијевим посекоше му сина Фотина, да би тиме устрашио
оца и остале. Но Маврикије рече: "Испунио си нашу жељу, о мучитељу,
и послао си напред пред нама Фотина, војника Христова". Тада их
цар осуди на најнечовечнију смрт: одведоше их у неко блато, обнажише,
привезаше за дрвеће и намазаше медом, да их комарци, осе и стршљенови
изуједају. У страшним мукама предадоше душе Богу тек десетог дана
и одоше да се вечно радује с ангелима светим на небу. Хришћани тајно
узеше тела њихова и чесно погребоше. Ови храбри Христови војини
пострадаше око 305. године. |
