|
03.мај (20.апр)
Субота |
Преподобни Теодор Трихина |
- Цариграђанин, и син богатих родитеља.
Као младић остави родитеље своје, и дом, и богатство, и настани
се у једном пустињ- ском манастиру у Тракији. Ту себе преда најтежим
подвизима. Спавао је на камењу - да би само мање сна имао - ишао
је вазда гологлав, и одевао се у једну хаљину од кострети, због
чега је и прозван Трихин или Кострет. Због свог великог самомучења
ради спасења душе, Бог га обдари великим даром чудотворства и за
живота и по смрти. Мирно је скончао око 400. године. Тело му се
показало мироточивим. |
03.мај (20.апр)
Субота |
Преподобни Јосиф Српски |
- Рођен је око 1350. године, крштено
име је Јован. Његов отац је епирски владар Симеон (Синиша) - брат
по оцу цара Душана (1331-1355). Вест о смрти оца 1369. године затекла
га је на Светој гори. Јован убрзо предаде владавину над својом земљом
своме сроднику Алексију Анђелу Филантропу, последњем хришћанском
владару Тесалије. Убрзо се повлачи у манастир на Платилитосу на
Великом Метеору где се замонашио 1381. године. Био је велики ктитор
метеорских манастира. Када су Турци заузели Тесалију, он 1349. године
одлази на Свету гору у манастир Ватопед. Око 1410. године вратио
се на Метеоре. У једној малој келији се подвизавао до смрти 1222/3.
године. Његове мошти се данас налазе у манастиру Преображења Господњег
на Метеорима. Тако се са овим преподобним Јоасафом заврши лоза Немањића,
од које је родоначелник Стефан Немања (свети Симеон) и последњи
владар Јован (монах Јоасаф) постадоше угодници Божји, које Српска
црква прославља као своје светитеље. |
03.мај (20.апр)
Субота |
Свети Николај Жички |
-
Никола Велимировић родио се 5. јануара 1881. године у селу Лелићу код Ваљева. Основну школу учио је у суседству, у манастиру Ћелије. Шесторазредну гимназију је завршио у Ваљеву, а Богословију у Београду 1902. Кратко време био је учитељ у Драчићу и Лесковицама код Ваљева. Од 1904. до 1909. на студијама је у Швајцарској и Енглеској. Теологију је докторирао на старокатоличком Теолошком факултету у Берну (1908), а филозофију у Женеви (1909). После дуге и тешке болести, 1909. у манастиру Раковица прима монашки чин и име Николај. Своје образовање заокружује на Духовној академији у Петрограду. По завршетку школовања започиње серију чувених беседа и предавања широм тадашње Србије. Путује по нашем Приморју, Немачкој, Швајцарској, Италији и Русији. Као професор београдске Богословије предавао је филозофију, психологију, логику, историју и стране језике. Његове књиге и говорнички дар донели су му велику популарност, нарочито у време балканских ратова. У току првог светског рата (1915-1919) Николај је на дипломатским и патриотским задацима у Енглеској и Америци где успешно објашњава и брани интересе и права Србије и српског народа. Залагао се за савез балканских православних народа под заштитом Русије.
Године 1919. Николај је изабран за владику жичког, а затим охридског (1920-1934). Када је укинута Охридска епархија постављен је за епископа охридско- битољског са седиштем у Битољу (1930-1934), а одатле је враћен у Жичу као епископ жички са седиштем у Краљеву (1935-1941). Због његовог угледа и утицаја, Немци су га, одмах по окупацији Србије, ухапсили и затворили у манастир Љубостињу, затим Војловицу и најзад, спровели у логор Дахау. Када се рат завршио, Николај је отишао у Америку где је и одакле је до последњег даха деловао као теолог, родољуб и просветитељ. Умро је 18. марта 1956. године и сахрањен у порти цркве Светог Саве у Либертвилу. Посмртни остаци пренети су му у родни Лелић 12. маја 1991.
Од Светог Саве до данас ниједан Србин није оставио за собом тако блиставо дело као Владика Николај. Био је пре свега јеванђеоски човек, прави Христоносац, али и велики духовник, песник, књижевник, историчар, филозоф, беседник...
Његова сабрана дела сачињавају томови књига са око 12 000 страница. Најважнија дела Николајева су: О васкрсењу Христовом (1910), О Боки Которској (1910), Религија Његошева (1911), Беседе под Гором (1912), Беседе изнад греха и смрти (1914), Речи о свечовеку (1920), Молитва на Језеру (1922), Нове беседе под Гором (1922), Мисли о добру и злу (1923), Омилије (1925), Охридски пролог (1928), Рат и Библија (1931), Вера образованих људи (1931), Симболи и сигнали (1932), Царев завет (1933), Духовна лира (1934), Емануил (1937), Номологија (1940), Земља недођија (1950), Живот св. Саве (1951), Жетве Господње (1952), Касијана (1952), Песме молитвене (1952), Диван (1953), Једини Човекољубац (1958), Први Божји закон (1959), Рајска пирамида (1959). |
03.мај (20.апр)
Субота |
Преподобни Анастасије Синајски |
- Игуман горе Синајске. Најпре дуго
био монах под славним игуманом Јованом Лествичником, а по смрти
овога и сам постане игуманом. Поред тога што је био велики подвижник,
он је био и красноречив списатељ живота светитељских као и других
поучних списа. Водио је жестоку борбу против јеретика такозваних
акефалита (безглавника), који су порицали 4. васељенски сабор у
Халкидону. Скончао у дубокој старости 685. године и отишао ка Господу,
коме је верно послужио. |
03.мај (20.апр)
Субота |
Блажени Анастасије Синаит, патријарх антиохијски |
- Као монах Синајске горе буде изабран
за патријарха Антиохијског у време цара Јустинијана. На тај положај
уздигла га је његова добродетељ, чистота живота, велика духовна
ученост и тврда вера. Но цар Јустинијан паде у јерес докетску, против
које оштро устајаху патријарх цариградски Евтихије и овај блажени
Анастасије. Цар прогна Етихија, и хтеде прогнати и Анастасија, но
не може наћи овоме никакве замерке у животу. Кад пак Јустинијан
умре, покајавши се претходно и повративши Евтихија на престо, тада
Јустин, наследник његов, успе да прогна Анастасија на основу некаквих
клевета. Проведе Анастасије двадесет три године у прогонству, и
поново би враћен на престо антиохијски за време цара Маврикија.
Још шест година управљаше Црквом Божјом и сконча земно путовање
своје 599. године. |
03.мај (20.апр)
Субота |
Блажени Григорије патријарх антиохијски |
- Јерменин по народности. Би игуман
манастира Фарана, под гором Синајском; па када блажени Анастасије
би прогнан с престола, он би и преко своје воље постављен за патријарха
антиохијског. О њему пише и блажени Софроније патријарх у своме
Лимонару врло похвално. Григорије се одликоваше нарочито превеликим
милосрђем, особито према грешницима. Упокојио се у Господу 593.
године. |
03.мај (20.апр)
Субота |
Свети апостол Закхеј |
- Био најпре цариник и грешник, па
када га Господ виде у Јерихону на дрвету (Лк
19, 1-11) уђе у дом његов, што приведе Закхеја покајању.
Доцније Закхеј следоваше апостолу Петру, који га постави за епископа
у Кесарији Палестинској, где је верно служио Јеванђељу и мирно скончао. |
03.мај (20.апр)
Субота |
Преподобни Атанасије Метеорит |
- Рођен 1310. године. Подвизавао се
у Светој Гори. Основао знаменити манастир Метеор у Тесалији. Имао
велики дар прозорљивости и чудотворства. |
|
