|
07.мај (24.апр)
Среда |
Свети мученик Сава Стратилат |
- У време цара Аврелијана живљаше овај
славни Сава у Риму, и имаше војводски чин. Пореклом беше од Готског
племена. Посећиваше често хришћане по тамницама и помагаше их својим
имањем. Због велике чистоте и поста даде му се од Бога власт над
духовима нечистим. Када би оптужен као хришћанин, он смело стаде
пред цара, баци преда њ свој војнички појас, и јавно исповеди Христа
Господа. Би мучен разним мукама, шибан, гвожђем струган, свећама
опаљиван. Но он не подлеже тим смртоносним мукама, но јави се жив
и здрав. Његови другови, војници, видећи очигледно, да Бог помаже
Сави, примише веру Христову. Њих седамдесет на броју одмах бише
по наредби царевој посечени. Светом Сави јави се у тамници сам Христос
Господ у великој светлости и крепљаше мученика Свога. Потом Сава
би осуђен на смрт потопљењем у воду. И бачен би у реку дубоку, где
предаде душу Богу 272. године. И душа му оде ка Господу, коме је
веран остао у мукама многим. |
07.мај (24.апр)
Среда |
Свети Сава Ердељски |
- Његово крштено име је Симеон. Постао
је јенопољски протопоп. Крајем 1656. године изабран је за митрополита
ердељског са седиштем у Ђули. Замонашио се и добио монашко име Сава.
Са писмом пољског краља Јована Казимира одлази код руског цара Алексеја,
који га прими 31. маја 1668. године. Неколико дана касније 3. јуна
поднео је званичну представку руском двору у којој износи политичке
прилике у источној Европи и исказује жељу српског народа за чвршће
везивање за православну Русију. У то време у Москви су боравили
патријарси антиохијски и александријски, који су на позив руског
цара дошли да разреше сукоб између цара Алексеја и патријарха Никона.
Поред Турака Сави су велике муке задавали и калвинисти. Упокојио
се 1681. године. Подједнаку бригу је водио о православним Србима,
Грцима, Русинима и Власима. Савин рођени брат је Ђорђе Бранковић
(1645-1711), племић из Ердеља, историчар и дипломата. Тамновао је
у аустријским затворима од 1689. до смрти 1711. године. У затвору
је завршио свој велики историјски спис Славеносербске хронике у
пет књига. |
07.мај (24.апр)
Среда |
Свештеномученик Бранко |
 -
Свештеномученик Бранко Добросављевић рођен је 4. јануара 1886. године у Скадру код Војнића. Завршио је осам разреда гимназије за испитом зрелости и богословију у Сремским Карловцима 1908. Рукоположен је за ђакона 15. марта, а за презвитера 22. марта 1909. Службовао је у парохијама у Бувачи, Радовици и Вељуну. Одликован је Орденом Светог Саве и Орденом југословенске круне петог степена.
На Ђурђевдан 6. маја 1941. године - на дан своје Крсне славе - проту Бранка ухапсиле су усташе које је предводио Иван Шајфор из Вељуна. Тога дана ухапшено је преко 500 Срба, међу њима и свештеник Димитрије Скорупан, парох из Цвијановић Брда, и син проте Бранка Небојша. Најпре су били заточени у жандармеријској станици у Вељуну, а сутрадан (7. мај) одведени су и поубијани код Хрватског Благаја у шуми званој “Кестеновац.” Усташе су натерале проту Бранка да своме живом сину чита опело. Године 1946, моченичке мошти проте Бранка и осталих страдалних Срба пренесене су у заједничку гробницу у Вељуну.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве прота Бранко Добросављевић проглашен је за свештеномученика и унет у Именослов Српске цркве као свети.
ТРПОПАР СВЕШТЕНОМУЧЕНИКУ БРАНКУ гл. 4.
И нравом причастник, и престолом намјестник
апостолом бив, дјејаније обрјел јеси
Богодухновене во видјенија восход: сего ради
слово истини исправљаја, и вјери ради пострадал
јеси даже до крове, свјашченомучениче Бранко
моли Христа Бога спастисја душам нашим.
|
07.мај (24.апр)
Среда |
Преподобна Јелисавета |
- У раној младости ступи у монаштво
у манастиру светих Козме и Дамјана у Цариграду, и прими на себе
тежак подвиг ради Христа Бога и ради душе своје. Себе је сматрала
невестом Христовом, и овај свет као и непостојећи. Од њене велике
љубави према Богу проистицаше и њено велико милосрђе према људима,
нарочито према болним и страдалним. Даром, који јој Бог даде, исцељиваше
она разне болести и разне муке на људима. На њеним ноћним молитвама
виђали су је сву обасјану светлошћу небеском. А по смрти - и мошти
јој беху целебне, те се на њеном гробу кроз векове стицаше мноштво
болника и страдалника. Упокојила се мирно и прешла у вечну радост
Господа свога 540. године. |
07.мај (24.апр)
Среда |
Свети мученици Евсевије, Неон, Леонтије и Лонгин |
- Ова четворица беху војнички другови
светог Ђорђа. Видећи храбро трпљење и чудеса светог Ђорђа, ови дивни
војници посташе хришћани, због чега беху посечени. |
07.мај (24.апр)
Среда |
Свети мученици Пасикрат и Валентин |
- Када судија наговараше Пасикрата
да принесе жртву идолима, а тако исто и брата мученикова Папијана
који беше отпао од Христа због страха од мучења, тада Пасикрат метну
руку своју у огањ и викну: "Тело је смртно и огњем сагорева, но
душа је бесмртна и не осећа видљиве муке!" Мајка га пак много подржаваше
и храбраше да истраје до краја. Би посечен с Валентином; и оба се
преселише у царство Христово око 228. године. |
07.мај (24.апр)
Среда |
Преподобни Тома Јуродиви |
- Кад год по послу манастирском беше
у граду Антиохији, овај Тома се прављаше луд Христа ради. Неки Анастасије
не хте му дати тражену милостињу за манастир него му удари шамар.
Тада Тома прорече: "Од сада нити ћу ја што примити од Анастасија,
нити ће ми Анастасије моћи што дати!" После једног дана умре Анаста-
сије, а и Тома при повратку за манастир издахну. И тако се зби пророчанство
овог светог човека. Престави се свети Тома у Лафни код Антиохије,
у време патријарха Домина (546-560). |
07.мај (24.апр)
Среда |
Новомученици Лука и Никола |
- Дивни младић Лука, кројач по занату,
пострада за Христа 1564., а Никола 1776. године. |
|
