- Беше Марко сапутник и помоћник апостола
Петра, који га у посланици својој првој назива сином својим, не
сином по телу, него сином по духу. Када Марко беше с Петром у Риму,
умолише га верни да им напише спасоносну науку Господа Исуса, Његова
чудеса и живот Његов. Тако Марко написа Свето Јеванђеље, које виде
и сам апостол Петар и посведочи као истинито. Од апостола Петра
би Марко постављен за епископа и послат у Мисир на проповед. И тако
свети Марко би и први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру.
Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства,
гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом свети Марко успе да посеје
семе науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља
дође у Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији он
успе да заснује цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике
и ђаконе, и да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед
Марко потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше
тужбе на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када
градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ,
где продужи утврђивати своје раније дело. После две године опет
се врати Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији
се број беше већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци,
везаше га чврсто и почеше вући по калдрми вичући: "Повуцимо вола
у обор!" Свега рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му
се најпре јави ангел небески, храбрећи га и крепећи га; а потом
јави му се сам Господ Исус и рече му: "Мир Теби, Марко, јеванђелисте
мој!" на што му Марко одговори: "Мир и Теби Господе мој Исусе Христе!"
- Сутрадан злобни људи извукоше Марка из тамнице и понова га вукоше
по улицама са истом виком: "Повуцимо вола у обор!" Сав изнурен и
изможден Марко изусти: "У руке Твоје, Господе, предајем дух мој"
и тако издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове свете мошти
бише од хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају исцељења људима
од сваке муке и сваке болести. |
