|
09.мај (26.апр)
Петак |
Свештеномученик Василије Амасијски |
- Ликиније, зет цара Константина, чијом
сестром беше ожењен, претвараше се пред великим царем као хришћанин,
но када доби од цара на управу цео Исток, он поче најпре тајно а
после јавно гонити хришћане и утврђивати идолопоклонство. Жена његова
туговаше због тога веома, но не може одвратити мужа свога од нечестија.
Предавши се идолопоклонству, Ликиније се предаде безмерно свима
страстима, а највише женонеистовству. При нападу ове нечисте страсти
он хтеде оскврнити девицу Глафиру, која стајаше у служби царичиној.
Ова се пожали царици, и царица је тајно посла из царског двора у
Никомидији у област Понтијску. Девица достиже град Амасију, и ту
би срдачно примљена од епископа Василија и осталих хришћана. Беше
Глафира врло радосна што је Бог спасе у девичанству и писаше о том
царици. И царица се радоваше и шиљаше јој новаца за храм Амасијски.
Но једно писмо Глафирино, упућено царици, паде у руке царском евнуху,
који га показа цару Ликинију. Сазнавши цар где се налази Глафира,
одмах посла, да се доведе у Никомидију, и она и епископ. У међувремену
умре Глафира те војници доведоше само Василија везана. После мука
и тамнице блажени овај муж би посечен и бачен у море 322. године.
Његови клирици, по указању ангела Божјега, нађоше му тело близу
града Синопа, извукоше из воде помоћу рибарских мрежа и пренеше
у Амасију где га чесно сахранише у храму, који он својим трудом
и подиже. Цар Константин диже војску на Ликинија, победи га, ухвати
и посла на заточење у Галију где сконча свој богомрски живот. |
09.мај (26.апр)
Петак |
Свети Јанићије Девички |
- Србин из Зете. Као младић, обузет
љубављу Христовом, остави дом и домаће своје, и удаљи се у предео
Ибра, у ушчеље Црне Ријеке, у пештеру тесну, у којој се, по предању,
пре њега подвизавао свети Петар Коришки. Но када се слава његова
поче гласити међу људима, он одбеже у Дреницу, и сакри се у густу
шуму Девичку. Године је провео свети Јанићије ту у самоћи, у ћутању
и у молитви. По предању, кнез српски Ђурађ Бранковић доведе му своју
полуделу ћерку, коју светитељ исцели. Из благодарности Ђурађ подигне
манастир на том месту, познат и данас под именом Девич. Ту почивају
свете и чудотворне мошти Јанићијеве. У том манастиру подвизавала
се скоро до у наше дане једна чувена и богоугодна испосница, монахиња
Ефимија, боље позната у косовском крају под именом, Блажена Стојна.
Упокојила се у Господу 1895. године. |
09.мај (26.апр)
Петак |
Свети Стефан, епископ пермски |
- Рус пореклом; одмалена одан молитви
и богомислију; као младић оде у Ростов где се у манастиру светог
Григорија Богослова замонаши. Сазнавши за Пермску, земљу сву зараслу
у коров незнабоштва, пожели Стефан да буде мисионар у тој земљи;
одмах се преда изучавању језика пермског, а када савлада језик,
састави азбуку и преведе црквене књиге на тај језик. С благословом
митрополита московског он се, као презвитер, упути на свој апостолски
посао и са апостолском ревношћу поче проповедати Јеванђеље у густом
мраку незнабоштва пермског. Крстивши неколико душа, он се потруди
те сагради у Перми храм светог Благовештења. А када се црква Божја
у Перми умножи, то он буде посвећен за епископа. Подносећи сваки
труд, муку, злобу и понижење, он успе да разагна таму међу пермским
незнабошцима и да их обасја светлошћу Христовом. У старости оде
још једном у Москву, но тамо и сконча земни живот свој и пресели
се ка Господу 1396. године. |
|
