|
25.мај (12.мај)
Недеља |
Свети Епифаније |
- Рођен као Јеврејин, но увидевши силу
вере Христове, крстио се заједно са својом сестром Калитропијом.
У двадесет шестој години својој замонашио се у манастиру светог
Илариона. Доцније оснује засебан манастир, где се прочуо по целој
Палестини и по Мисиру због свог подвижништва, духовне мудрости,
и чудотворства. Бежећи од славе људске, удаљи се у Мисир. На путу
се сретне са великим Пафнутијем, који му прорече, да ће бити архијереј
на острву Кипру. И заиста, после више година Провиђењем Божјим дође
Епифаније на Кипар, где буде изненадно изабран за епископа. У шездесетој
години постане епископом у граду Саламини, и као епископ управљао
је црквом Божјом педесет пет година. Свега је живео на земљи сто
петнаест година, и упокоји се од овога живота да вечно живи у царству
Христовом. Пред смрт буде позван у Цариград од цара Аркадија и жене
му Евдоксије на сабор епископа, који је требало по жељи царевој
и царичиној да осуди светог Јована Златоуста. Приспевши у Цариград,
он оде у двор царев, где га цар и царица дуже задрже наговарајући
га да се изјасни против Златоуста. Чују грађани, чује и Златоуст,
као да се Епифаније сагласио с царем против Златоуста. Зато му Златоуст
написа писмо: "Брате Епифаније, чух да си саветовао цара, да се
ја прогнам; знај да и ти више нећеш видети престола твога". На то
му Епифаније отписа: "Страдалниче Јоване, одолевај увредама; знај
да и ти нећеш стићи до места, у које те прогоне". - И оба ова светитељска
пророчанства збише се убрзо: не хотећи се сагласити нипошто с царем
на прогонство Златоуста. Епифаније тајом седе у лађу и пође за Кипар,
но на лађи умре; а Златоуста отера цар у прогонство у Јерменију;
но светитељ овај успут умре. Упокоји се свети Епифаније 403. године.
Од многих дела светог Епифанија најпознатије је ''Ковчежић,'' по
грчки: ''Панарион,'' у којем је изложено и побијено осамдесет јереси. |
- Син првог царског сенатора, кога
уби цар Константин Погонат. Исти овај зли цар ушкопи сенаторовог
сина, овога Германа, и силом га одагна у манастир. Као монах Герман
засветли као звезда својим животом добродетељним. Због тога буде
изабран прво за епископа кизичког, а потом, када се зацари Анастасије
2., и за патријарха цариградског. Као патријарх крстио је злогласног
Копронима, који у време крштења упрља воду нечистотом. И прорече
тада патријарх, да ће то дете кад постане царем унети у Свету Цркву
некакву нечисту јерес. То се и зби. Када Копроним поста царем, обнови
јерес иконоборачку. Лав Исаврјанин, отац Копронимов, отпоче гоњење
икона, а кад му се патријарх Герман успротиви, осорни Лав узвикну:
"Ја сам цар и свештеник!" па збаци Германа с престола и отера у
манастир, где овај светитељ проживе још десет година, док га Господ
не позва к Себи у Царство небеско 740. године. |
- Из Фригије дошао беше у Рим где као
четрнаестогодишњи дечак би намучен и убијен за Христа 304. године.
Овај светитељ много се поштује на Западу. У Риму постоји црква његовог
имена, и у тој цркви почивају свете мошти његове. |
|
