|
|
28.мај (15.мај)
Среда |
Преподобни Пахомије Велики |
- Родом Мисирац, и у младости незнабожац.
Као војник учествовао у борби цара Константина против Максенција.
Потом дознавши од хришћана за једнога Бога, и видевши њихов благочестив
живот, Пахомије се крсти и оде у Тиваидску пустињу, знаменитом подвижнику
Паламону, код кога се десет година учио животу подвижничком. Тада
му се јави ангел у оделу схимника на месту званом Тавенисиот, и
даде му дашчицу, на којој беше написан устав општежителног манастира,
наредивши му да такав манастир устроји на том месту, проричући му
да ће се у том манастиру стећи многи иноци ради спасења душа. Послушав
ангела Божјега, Пахомије поче стројити многе ћелије, иако на том
месту не беше никога осим њега и брата његовог Јована. Када га укори
брат за то што строји непотребне зграде, Пахомије му просто рече,
да он следује заповести Божјој без обзира кад ће и ко ће ту доћи
да станује. Но ускоро се слегоше на то место многи људи, покренути
Духом Божјим, и почеше се подвизавати по уставу Пахомијевом, добијеном
од ангела. А када се број инока увелича, то Пахомије постепено основа
још шест манастира. Број његових ученика износио је до седам хиљада.
Свети Антоније се сматра оснивачем отшелничког живота, а свети Пахомије
манастирског општежића. Смирење, трудољубље и уздржање овог светог
оца би и оста редак пример за подражавање огромног броја монаха.
Безбројна чудеса сотвори свети Пахомије, но и безбројна искушења
претрпе од демона и људи. И послужи људима као отац или брат рођени.
И побуди многе да пођу путем спасења. И управи многе на пут истине.
Би и оста велико светило Цркве и велики сведок истине и правде Христове.
Упокојио се мирно 348. године у седамдесет четвртој години свога
земнога живота. Многе од његових ученика црква је уврстила у ред
светитеља, као што су: Теодор, Јов, Пафнутије, Пекузије, Атинодор,
Епоних, Сур, Псој, Дионисије, Псентаисије и други. |
- Овај велики јерарх и чудотворац рођен
би у Кападокији. Учествовао на I васељенском сабору, на коме је
посрамио јеретике и, како својом ученошћу тако и светошћу, изазвао
велико дивљење. Узевши један камен, свети Ахилије викне аријевцима:
"Ако је Христос створење Божје, како ви кажете, реците, нека из
овог камена потече јелеј!" Јеретици су ћутали и чудили се таквом
позиву светог Ахилија. Тада светац опет рече: "А ако је Син Божји
раван Оцу, као што ми верујемо, нека потекне јелеј из овог камена".
И јелеј заиста потекне на удивљење свију. Свети Ахилије упокојио
се мирно у Лариси 330. године. Самуил, цар македонски, када освоји
Тесалију, пренесе мошти Ахилијеве у Преспу, на острво у језеру,
које се прозва а и данас зове Ахил, или Аил. |
- Најпре био комедијант глумећи се
над свим и сваким. Потом, загрејан љубављу Христовом, постао учеником
светог Пахомија. "Готов сам живот свој дати," говорио је свети Силуан,
"само да бих добио опроштај грехова". |
|
