|
02.јун (20.мај)
Понедељак |
Свети мученик Талалеј |
- Родом од Ливана, од оца Верукија
и матере Ромилије, осамнаестогодишњи младић, красан изгледом и узрастом
телесним, косе црвеножуте. Лекар по занимању. Пострада за Христа
у време царовања Нумеријанова. Када храбро исповеди своју веру у
Христа Господа пред судијом мучитељем, нареди овај двојици џелата
Александру и Астерију, да му сврдлом проврте колена, провуку коноп
кроз пробушене кости и обесе о једно дрво. Но џелатима као да невидљива
сила Божја одузе вид, те место Талалеја они провртеше једну даску
и обесише о дрво. Када мучитељ ово дознаде, помисли да су џелати
то намерно учинили, па нареди да их шибају. Тада Александар и Астерије
усред шибе повикаше: "Жив нам Господ, од сада и ми постајемо хришћани,
верујемо у Христа, и страдамо за Њега!" Чувши ово, мучитељ нареди
те их мачем посекоше. Тада сам мучитељ узе сврдло да сам врти колена
Талалеју, но руке му се узеше, и он мораде молити Талалеја, да га
овај спасе, што незлобиви мученик Христов помоћу молитве и учини.
Потом би бачен у воду, но јави се жив пред мучитеља. (Јер у себи
мољаше Талалеј Бога, да не умре одмах него да му се продуже муке).
Када би бачен пред зверове, зверови му лизаху ноге и умиљаваху се
око њега. Најзад би посечен мачем и пресели се у живот вечни 284.
године. |
02.јун (20.мај)
Понедељак |
Преподобни Стефан Пиперски |
- Овај светитељ би рођен у племену
никшићком, у селу Жупи, од сиромашних но благочестивих родитеља,
Радоја и Јаћиме. По предању подвизавао се најпре у манастиру Морачи,
где је и игуманом био. Турци га одатле протерају, и он се настани
у Турману Ровачком, на месту које се сад назива ]елиште. После се
пресели и настани у Пиперима у једној ћелији, где је до смрти остао
у трудном и богоугодном подвигу. Упокојио се мирно у Господу 20.
маја 1697. године. Његове мошти и сада ту почивају и чудесима многим
прослављају Христа Бога и Божјег угодника Стефана. |
02.јун (20.мај)
Понедељак |
Свети мученик Аскалон |
- Пострадао у Антиноју, граду мисирском,
у време Диоклецијана. Био шибан, струган, свећама опаљиван, но остао
до краја непоколебан у вери. Кад се мучитељ Аријан превозио лађом
преко Нила, Аскалон молитвом заустави лађу насред реке, и није јој
дао маћи се док Аријан није написао, да верује у Христа као јединога
и свемоћнога Бога. Но приписујући то чудо магијској вештини Аскалоновој,
мучитељ заборави што је писао и продужи мучити Божјег човека и надаље.
Најзад Аскалону вежу камен о врат и баце га у реку Нил. Но трећега
дана хришћани нађу тело Аскалоново на обали заједно са каменом о
врату (како им је пред смрт свети мученик и прорекао) и чесно га
сахране 287. године. С њим пострада и свети мученик Леонид. А мучитељ
њихов, Аријан, покаја се доцније, поверова у Христа од свег срца
и јавно почне исказивати своју веру пред незнабошцима. Тада незнабошци
и њега убише, те се и Аријан, негдашњи мучитељ хришћана, удостоји
мученичког венца за Христа. |
|
