|
27.јун (14.јун)
Понедељак |
Свети пророк Јелисеј |
- Живео на девет стотина година пре
Христа. Када је Господ хтео узети к Себи престарелог пророка Илију,
открије овоме, да му је за наследника у пророчкој служби одредио
Јелисеја, сина Сафатова, од племена Рувимова, из града Авелмаула.
Илија каза Јелисеју вољу Господњу и огрну га својим огртачем и испроси
од Бога двогубу пророчку благодат за њега. Јелисеј одмах остави
дом свој и род свој и пође за Илијом. А када Господ узе Илију на
огњеним колима, Јелисеј оста да продужи пророчку службу са још већом
силом од Илије. По чистоти и ревности он је био раван највећим пророцима,
а по чудесној сили, која му се даде од Бога, превазилазио их је
све. Раздвојио је воду у Јордану као негда Мојсеј у Црвеном мору;
горку воду у Јерихону учинио питком; низвео воду у ископане ровове
за време рата с Моавићанима; умножио уље у лонцима бедне удовице;
жени Соманићанки васкрсао умрлог сина; са двадесет хлепчића нахранио
сто људи; исцелио од проказе војводу Немана; низвео проказу на слугу
свога Гиезија због среброљубља; ослепио целу једну војску сиријску,
а другу, опет, нагнао у бекство; предсказао многе догађаје, како
народу, тако и појединцима. Представио се у дубокој старости. |
27.јун (14.јун)
Понедељак
|
Свети Методије Цариградски |
- Родом из града Сиракузе у Сицилији.
По свршетку светског школовања замонаши се и почне се подвизавати
у манастиру. Патријарх Никифор узме га к себи на службу. У време
иконоборачких царева прочуо се свуда као одлучни бранилац иконопоштовања.
Опаки цар Теофило заточи га због тога на једно острво, у тамницу,
са два обична разбојника, где проведе пуних седам година, у влази,
без светлости и без довољно хране, као у гробу. У време благочестиве
царице Теодоре и сина јој Михаила, ослобођен и изабран за патријарха
(по ранијем пророчанству светог Јоаникија Великог). Прве недеље
Великог поста Методије свечано унесе иконе у цркву, и написа канон
у част иконе. Не могући му никако доскочити, скверни јеретици најмише
неку жену, која изјави, да патријарх с њом има нечисте телесне односе.
Цео се Цариград узбуни од те клевете. Не знајући како иначе да докаже
своју невиност, патријарх пређе преко стида и свуче се наг пред
судом, који је сам тражио, и показа своје сухо и од поста измождено
тело. Суд се очигледно увери, да је патријарх оклеветан. Народ чувши
за ово, обрадује се, а јеретици постиде. Тада и она жена призна,
да је наговорена и плаћена, да ту клевету изнесе на светитеља Божјег.
И тако они који су мислили нанети срам Методију, и нехотице му повећају
славу. Овај велики исповедник вере мирно је скончао 846. године
и преселио се у Царство Божје. |
27.јун (14.јун)
Понедељак
|
Свети Јован, митрополит евхаитски |
- Прозван Маврон. Врло образован но
у исто време и духован муж. Тек у старости при цару Алексију Комнену,
постане митрополитом евхаитским. Прослављен нарочито тиме, што су
му се јавили свети Василије, Григорије Богослов и Јован Златоуст (в. 30. јануар) и објаснили
му, како су они сва тројица подједнако прослављени на небу. После
тог виђења утиша се препирка у народу око тога, ко је од та три
светитеља већи, а ко мањи. Још је свети Јован саставио познати канон
Исусу Сладчајшем, и канон Ангелу Хранитељу, а поред тога оставио
је и друге корисне списе. Скончао мирно 1100. године. |
27.јун (14.јун)
Понедељак
|
Преподобни Нифонт |
- Рођен у области Аргирокастра у селу
Лукову од оца свештеника. Од младости вукла га жеља самоћи и молитви.
Та га жеља најзад доведе и у Свету Гору, где се подвизавао најпре
у пештери светог Петра Атонског а потом у пустињи свете Ане. Није
хтео ни хлеб јести, него се хранио травом и корењем. Неки завидљивци
оптуже га као да се он гнуша хлеба, од чега се он лако и брзо оправда.
Најзад се здружи са светим Максимом на Капсокаливи. Због своје искрене
љубави према Богу Нифонт буде обдарен од Бога даром чудотворства
и прозорљивости. Исцељивао је болесне молитвом и помазањем уљем,
а прозирао је у догађаје који се се збили и који ће се збити. Прорекао
за себе да ће умрети уз Петров пост. И кад је освануо дан његовог
упокојења, он рекне братији око себе: "Не плачите него радујте се,
јер ћете у мени имати молитвеника пред Богом за спасење ваше". Најзад
рече: "Време је да идем!" И предаде свету душу своју Богу 14. јуна
1330. године. |
|
