|
01.авг (19.јул)
Петак |
Свети Стефан деспот Србски |
- Син светога кнеза Лазара српског
и кнегиње Милице. Заштитник хришћанства на Балкану у најтежим данима.
Оснивач красних задужбина Манасије и Каленића. После многих трудова
и невоља скончао 19. јула 1427. године. |
01.авг (19.јул)
Петак |
Преподобна Евгенија |
01.авг (19.јул)
Петак |
Преподобна Макрина |
- Најстарија сестра светог Василија
Великог и светог Григорија Ниског. Као девица рано би обручена некоме
младићу благородном. Но када њен обручник умре, Макрина се заветова
никада не ступати у брак говорећи. "Није право да девојка, обручена
једном веренику, иде за другога; по закону природном треба да буде
једно супруженство као што је једно рођење и једна смрт". Још правдаше
она то вером у васкрсење сматрајући обрученика свога не мртвим но
живим у Бога. "Грех је и срамота, вели, да супруга не сачува верности,
када јој супруг оде у неку далеку страну". Потом заједно са својом
мајком Емилијом прими монаштво у неком девичком манастиру, где се
подвизаваху са другим инокињама. Живљаху од труда руку својих посвећујући
већи део времена богомислију, молитви и непрестаном уздизању ума
свога к Богу. Временом сконча јој мајка, а затим и брат Василије.
Деветог месеца по смрти Василијевој дође Григорије да обиђе своју
сестру, но нађе је на самртној постељи. Пред саму смрт света Макрина
уздиже молитву ка Господу: "Ти Господе, упокојаваш телеса наша сном
смрти на неко време, па ћеш их опет пробудити последњом трубом.
Прости мене и дај ми да кад се душа свуче од телесне одеће, предстане
Теби непорочна и без греха и да буде као тамјан пред Тобом". Потом
направи руком крсни знак на челу, на очима, на лицу, на срцу и -
издахну. Упокоји се у Господу 379. године. |
01.авг (19.јул)
Петак |
Преподобни Дије |
- Родом из Антиохије Сиријске, од хришћанских
родитеља. У младости би настављен од богодухновених мужева монашком
животу и подвигу. Пошто издржа дуготрајну и трудну борбу са ђаволом
и похоти телесном, даде му се од Бога велики дар чудотворства. У
молитвама својим најчешће се обраћаше Светој Тројици. Твораше чудеса
велика и страшна силом молитве своје: тако учини те сух штап озелени,
сух бунар напуни се водом, неверна човека умртви па опет васкрсе.
После неког двократног виђења небесног напусти Антиохију и пресели
се у Цариград, где у близини града настави свој подвиг. Слава о
њему убрзо се распростре, тако да га и сам цар Теодосије Млађи посети,
да прими савет од њега, а патријарх Атик приволи га те га рукоположи
за презвитера. Поживевши многе године, он се приправи за смрт, причести
се, поучи братију, леже у постељу и на очи свију беше мртав. Вест
о његовој смрти привуче многи народ; дође и патријарх Атик, заједно
с патријархом антиохијским Александром. Но када хтедоше да га погребу,
он се наједанпут диже као разбудивши се од сна и рече: "Даровао
ми Бог још петнаест година живота овога". И поживе свети Дије тачно
још петнаест година, и настави многе на пут спасења, многе исцели,
многима поможе у разним бедама и невољама, па најзад предаде душу
своју Господу, коме целога живота верно послужи. Упокоји се 430.
године у дубокој старости. |
|
