|
10.авг (28.јул)
Недеља |
Свети апостоли и ђакони Прохор, Никанор, Тимон и Пармен |
- Ова четворица беху из броја седам
ђакона и из Седамдесет апостола. Остала тројица ђакона беху: Стефан,
Филип и Николај. Стефан првомученик празнује се засебно 9.јануара/27.децембра , а Филип 24.октобра/11.октобра . Николај није ушао у ред светитеља због
своје јереси. А она прва четворица немају посебних дана празновања,
него се сви спомињу у овај један дан, 28. јула. Прохор је био рукоположен
од апостола Петра за епископа никомидијског. Био је неко време на
служби код светог Јована Јеванђелиста, и на острву Патмосу забележио
је откровења, која је чуо са уста светог Јована. Потом се вратио
у Никомидију, где уложи велики труд око обраћања народа у веру.
Сконча мученички у Антиохији где би убијен од неверних. Никанор
свети пострада у Јерусалиму истог дана кад и свети Стефан архиђакон,
а ускоро за њим и две хиљаде других хришћана, које побише злобни
Јевреји. Тимон беше епископ у Арабији, и пострада за Христа на крсту.
Пармен умре на очи апостола, и од ових би оплакан и погребен. |
- У време цара Антонина свети Јулијан
пређе из Далмације у Кампанију Италијанску. Беше млад и красан младић,
душом сав предан Господу. На путу срете војнике царске, који иђаху
да хватају хришћане. "Мир вам, браћо!" ослови их Јулијан. По таквом
поздраву и по кротости лица младићева војници закључише, да је он
хришћанин. На њихово питање одговори им Јулијан: "Хришћанин сам,
родом из Далмације". Још им Јулијан отворено призна, да путује с
циљем обраћања идолопоклоника к јединоме живоме Богу. Војници га
бездушно тукоше и најзад бацише у неки ров, где седам дана проведе
без икакве људске хране. Но јави му се ангел Божји, који му даваше
небесну храну. Изведен на суд Јулијан оста тврд у вери као дијамант.
Видећи његово мужевство и непоколебљивост у вери, тридесет људи
обратише се Христу Господу. Осуђен на смрт свети Јулијан клече и
уздиже молитву Богу, благодарећи за свој мученички подвиг и молећи
Га, да се смилује свима онима који буду поштовали спомен његов.
Би посечен секиром, и предаде дух Богу. |
|
Преподобни Павле Ксиропотамски |
- Син цара Михаила Куропалата. Са сјајним
образовањем, са ретком мудрошћу и уједно кротошћу Прокопије (тако
се најпре зваше) беше у својим младићким годинама предмет дивљења
целог Цариграда. У једној повељи цар Роман Старији назива га "највећим
од свих философа". Но бојећи се да му се душа не погорди и не пропадне
од људске славе, овај сјајни младић обуче се једнога дана у рите
просјачке и дође у Свету Гору, где прими монашки чин од знаменитог
светитеља Козме. После дугих усамљеничких подвига он обнови Ксиропотамски
манастир, а мало за тим сазида нови манастир Светопавловски, где
у старости и сконча. Када се тај манастир освештавао, цар Роман
пошље на дар велики део Часног Крста, који се и до данас тамо чува.
Каже се за овога светитеља, да је проповедао Јеванђеље у Македонији
и Србији. Претрпео је многе муке од злога цара Лава Јерменина, иконоборца,
и упокојио се 820. г. Пред смрт своју свети Павле рече братији:
"Ево стиже час, који је душа моја увек желела и од кога се тело
моје увек страшило". |
- Овај мученик Христов беше војник
у Анкири. Потргнут на суд он се не уплаши никаквих мука, но слободно
хваљаше име Господа Христа. Војвода Корнилије нареди, те му провртеше
стопала, провукоше конопац и вукоше човека Божјег до неке реке,
па га бацише у реку. Силом Божјом спасен и од рана исцељен, он се
јави војводи потпуно здрав. Када га војвода виде жива, толико се
устраши, да извади мач и самог себе прободе. Јевстатије поживе још
неко време и сконча у Господу 316. године. |
|
