- Велико гоњење хришћана беше за време
цара Декија. Сам цар дође у Ефес, и ту приреди хучно и бучно празновање
у част мртвих идола, али и грозан покољ хришћана. Седам младића,
војника, уздржаше се од скверног жртвоприношења, и усрдно се мољаху
Богу јединоме да спасе род хришћански. Они беху синови најугледнијих
старешина ефеских, и њихова имена беху: Максимилијан, Јамвлих, Мартинијан,
Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин. Када и они беху оптужени
код цара, они се склонише на једно брдо иза Ефеса, звано Охлон,
и ту се скрише у некој пећини. Кад то цар сазна, нареди, да се пећина
зазида. Бог пак по далекосежном промислу Своме пусти на младиће
један чудноват и дуготрајан сан. Царски дворјани, Теодор и Руфин,
потајни хришћани, дадоше узидати и један ковчежић од бакра са оловним
плочама, на којима беху исписана имена ових младића и њихова мученичка
смрт у време цара Декија. Прошло је од тада преко двесто година.
У време цара Теодосија Млађег (408-450) наста велики спор око васкрсења
мртвих. Јер беху неки што посумњаше у васкрсење. И цар Теодосије
беше у великој жалости због тога спора међу верним; и мољаше се
Богу цар, да би Бог неким начином објавио истину људима. У то време
буре у цркви, чобани неког Адолија, који поседоваше брдо Охлон,
почеше правити торове за овце, и узимаху камен по камен од оне пећине.
Тада се отроци пробудише од сна, млади и здрави какви су и заспали.
И то се чудо разгласи на све стране, те и сам Теодосије дође са
великом свитом и с умиљењем разговараше с младићима. После недељу
дана они поново заснуше сном мртвим, да чекају опште васкрсење.
Цар хтеде да положи тела њихова у златне ковчеге, али му се они
на сну јавише и рекоше му, да их остави на земљи како су били и
полегали. |
